Наука и общество

Наука и общество

Вања Радић: Кад мисао трокира

Пише: Вања Радић

Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.

Наука и общество

Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)

Пише: Михаило Меденица

Где смо, роде вољени?

Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!

Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Наука и общество

Димитрије Васиљевић: Шта је Београд на води?

Пише: Димитрије Васиљевић
 

Београд на води је савршена уџбеничка материјализација психолошког феномена у народу познатијег као – комплекс ниже вредности.

Кад неко мисли да не вреди довољно, имитира другог, по сваку цену, носи оно што му не одговара, само да буде у тренду, да се осећа световно и прихватљиво од оних које гледају, макар оно што раде је гротескно, поподне и ван сваког стила и смисла. Па да ли је Београд на води отелотворење комплекса ниже вредности оних који га граде и чија је идеја.

Наука и общество

Никола Милованчев: кому нужна Югославия в 1918 году?

Автор: Николай Милованчев

В связи с телесериалом „Александр югославский“ следует указать на реальную политическую ситуацию на югославском пространстве во время окончания Первой мировой войны в ноябре 1918 года.

Наука и общество

Душан Нелки: Да ли је комунизам могућ и пожељан?

Автор: Душан Нелки

Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?

Наука и общество

Драгана Трифковић о новој књизи професора Александра Гапоненка „Европски фашизам“-Англосаксонски свет намеће своја виђења и дефиниције

Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.

Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.

Наука и общество

Драгана Трифкович провела лекции в Брянском филиале РАНХиГС

8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.

Наука и общество

Драгана Трифкович провела лекции в Брянском филиале РАНХиГС © РАНХиГС https://www.ranepa.ru/sobytiya/novosti/dragana-trifkovich-provela-lektsii-v-bryanskom-filiale-rankhigs/?fbclid=IwAR20Y7tnqU8LcWXTUV5bbqS2EYugeO9kKX1Fa5aR0LCiy9gz-6nnLI7fMBw

8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.

Наука и общество

Профессор сжигает дипломы: "я работаю кассиром и разливщиком, по ночам я корректор и пишу“

Да, прошлый год – это именно то, о чем говорит само название-в прошлом. С тех пор я живу исключительно настоящим моментом, как и героиня моего романа „навсегда Сейчас“. Когда меня спрашивают, извиняюсь ли я, Мне жаль, что ветер в тот день не дул сильнее и не унес пламя туда, куда ему нужно, но тогда это будет не свобода слова, а вандализм, который, как правило, не несет ничего хорошего. У меня осталось крещение, этого вполне достаточно.

Наука и общество

Драгана Трифковић: Морамо да променимо филозофију савременог живота

Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ

-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“

Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция

Природа на жури, а ипак све оствари

Лао Це

 

Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?

Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.

Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.

Прокрутить вверх