Автор: Драгана Трифкович
Дана 8. 8. 2011. навршава се 82. година од смрти једног од највећих Срба. Др Арчибалд Рајс није био Србин по рођењу, већ по опредељењу. Већи део живота провео је у Србији, и поред непријатности кроз које је прошао, истрајао је у својој наклоности према Србима. Оставио нам је тестамент „Чујте Срби!“ оригинални назив „Ecoutez, Serbes!“ који је објављен након његове смрти.
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Историјат Ташмајдана
Назив Ташмајдан овај део Београда добио је по турским речима: таш (камен) и мајдан (рудник), пошто се на том месту некада налазио каменолом из кога се вадио камен за изградњу првих београдских кућа и калдрме. Заправо је каменолом експлоатисан од римског доба до средине 19. века.
Ташмајдан је на почетку 19. века имао стратешку позицију. У то доба налазио се на периферији Београда. За време Првог српског устанка ту се налазио Карађорђев штаб са 3000 војника који су спречили излазак турских војника из београдске вароши приликом опсаде Београда 1806. год.
1826. године, по налогу кнеза Милоша Обреновића, старо српско гробље је пресељено са Варош капије на Ташмајдан, тако да се на данашњем простору Ташмајданског парка некада налазило највеће српско гробље.
Написано: Милош Здравкович
Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.
Написано: Милош Здравкович
Одговор на ово комплексно питање немогуће је дати а да се прво не подели материја у најмање четири сегмената. Како о оваквим и сличним питањима обично одлучују људи који су лаици (читај: политичари), овде ћу покушати да наведем које су то користи које би имала држава (а са њом и партије) која се залаже за разраду и имплементацију ове идеје. Аспекти који треба да се разматрају приликом доношења одлуке могу се поделити на следеће: 1) економски; 2) стратешки; 3) научни/развојни; 4) еколошки.
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Прошао је читав век од највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, али тај временски период није разјаснио многа питања, која имају сасвим прецизне одговоре. Да бисмо схватили узрок немогућности утврђивања истине, довољно је да знамо да постоје историјске чињенице, али постоји и догма која не полази од истине, већ од „истине“ која не сме да се доведе у питање. Због тога у историјским читанкама агресора и губитника у рату, као и њихових данашњих истомишљеника, стоји да је Гаврило Принцип терориста који се залагао за великосрпске идеје, и да је његов пуцањ узрок Првог светског рата.
