Геополитика и политика

История черногорского закона О свободе религии и срочности его принятия имеет очень запутанный фон.

Саопштење Савета за спољне послове Српског покрета Двери

Позивамо српску јавност и политику да захтевају пуштање на слободу Џулијана Асанжа, борца за слободу свих народа света.

Пишет: Слободан Самарджич

Об официальной политике Черногории в отношении сербов и Сербской Церкви, а также о проекте закона О свободе вероисповедания в то время я написал в этом блоге в июне (см. здесь). Затем я незначительно обратил свое внимание на вялую и вялую позицию сербского правительства по этому поводу и проиллюстрировал ее одним заявлением президента страны: „я не собираюсь вступать в создание дополнительной злой крови и конфликта, каким бы то ни было образом“. И действительно, с тех пор, когда дебаты в Черногории уже кипели и была задействована Венецианская комиссия, до сих пор, когда правовое насилие уже было осуществлено, официальная Сербия держала голову в песке. То немногое, что она отреагировала в последние дни, лучше, чтобы она этого не сделала, из-за нового Брута, который она совершила.

Пишет: Славиша Батко Милачич-аналитик.

Если сербы в Черногории думают, что они борются за основные права человека и снова становятся неизбежным политическим фактором, необходимо начать проводить более агрессивную политику. И это означает, прежде всего, что они должны начать бороться только за свои интересы. К сожалению, политическое руководство сербов сегодня этого не делает. Таким образом, сербы прадоксально оказались в ситуации, когда у них даже нет своей национальной партии (Новая сербская демократия стала частью демократического Фронта). В этот трудный момент существуют идеальные условия для открытия сербского вопроса в Черногории.

Пишет: Горан Райчевич

Време лажи, јавне, бескрупулозне, пуне лицемерства и цинизма, као темеља на коме почива друштво. Време неморала, разврата, спина, уцене, издаје….

Што би рекао председник СНС – време комплетних идиота!

Написано: Милош Здравкович

Шта стоји иза последњих великих немира у Ираку? Ко убацује јабуку раздора међу Шиите? Скорашњи напади на иранске конзулате у светим шиитским градовима Наџафу и Карбали показују да се ирачки Арапи све више одупиру утицају свог великог комшије. Ипак, уз све те нове ветрове (последњих десетак година је обележила велика присност Арапа Шиита и Персијанаца) које дувају Ираком, ретко се у посљедњих два месеца чуо глас Курдистанске аутономне провинције.

Да ли је на делу покушај великих сила да дестабилизују Ирак, да унесу раздор међу две богате и моћне државе, Ирана и Ирака ?

Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» најоштрије осуђује кажњавање Ивана Тодосијевића са две године затвора зато што је изјавио да је случај Рачак исцениран да би се бомбардовала Србија од стране НАТО пакта. И јесте исцениран, као што су инценирани Маркале у Сарајеву после чега су бомбардовани Срби у БиХ и као што је измишљена прича о биолошком оружју Садама Хусеина да би се исти срушио и на крају ликвидирао.

У руском Центру за науку и културу „Руски дом у Београду“ 6. децембра је одржана конференција „Београдски дијалог – за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“. У раду конференције је учествовала велика делегација из Руске Федрерације на челу са г. Георгијем Мурадовим, председником сталног Представништва Крима при председнику Руске Федерације. Делегацију су чинили и представници кримског парламента и владе, сенатори и посланици Државне думе са Крима, као и представници националних заједница полуострва.

Поред тога, учешће у Београдском дијалогу су узели и представници десетак страних земаља из Немачке, Словачке, Италије, Грчке, Бугарске, Јерменије,Финске и др.

Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ за EurAsia Daily

Албин Курти недавно је заявил да је сакупио довољану подршку да би формирао нову „владу“. Колико је реално да та „влада“ заиста буде формирана? Шта могу да очекују Срби на Косову и Метохији уколико Курти постане „премијер“? Хоће ли се то одразити истовремено и на односе са Београдом и како?

Оно што смо могли да прочитамо у медијима јесте да је Албин Курти изјавио да са гласовима посланика бошњачке, турске и ромске националности може да формира сепартистичку владу. Шта од те владе Срби могу да очекују? Исто оно што су имали и од претходних мандатара влада самопроглашене републике Косово.

Пише: професор Слободан Самарџић

Последњих недеља, па и месеци, поводом стагнације у преговорима између Србије и косметских Албанаца, разлегао се румор у домаћој јавности да председник  успешно одлаже финале ових преговора и лукаво купује време. (Вид. рецимо Политика, здесь). Једни су несретни због тога, јер се одлаже одлука о признању Косова и скидање тог терета с леђа европске Србије. Други, пак, тихо ликују гледајући у овом одлагању доказ свог убеђења да је Вучић мајстор који ће превеслати западне политичаре, имајући у виду и чињеницу да се времена мењају.

Ни једни ни други, а са њима ни медији који су блиски овим становиштима, нису у праву. Разуме се, није спорна чињеница да су преговори изгубили у темпу и чак се прекинули, већ су нереалне обе оцене Вучићеве улоге у томе. Последњи застој у преговорима, као што је то био случај и са неколико претходних мада краћих, резултат је понашања и деловања албанске стране а не српске. Чак и ова чињеница може да заведе, јер се стиче утисак да у преговорима Албанци губе те зато и отежу и одлажу. О чему је, заправо, реч.