Геополитика и политика

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије, пољским медијима prostozmostu.pl

Влада Србије недавно је упозорила да Косово планира да се споји са Албанијом и створи заједничку државу. Шта мислите о томе? Да ли је то могуће?

Процес изградње Велике Албаније је увелико у току. Овде се не ради само о припајању територије Косова и Метохије Албанији, већ и о припајању делова Грчке, Македоније и Црне Горе. Албанци желе да припоје све оне територије на којима живе припадници њиховог народа и то сматрају легитимним путем за национално уједињење. Овакве идеје су изузетно опасне али нажалост Албанци имају подршку одређених западних центара моћи да делују у том правцу.

Пишет: Небойша Катич

Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.

Автор: Николай Милованчев

Continue reading

Пише: Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије

Како су и могли да очекују они који су пажљиво пратили посету премијера Русије Дмитрија Медведева Србији 19. октобра, та посета окончана је пропашћу за председника Србије Александра Вучића.

Гостовање Драгане Трифковић на ТВ Наша у емисији: Уз јутарњу кафу

Пише: професор Слободан Самарџић

Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.

Драгана Трифкович за EurAsia Daily

Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.

С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.

Написано: Милош Здравкович

Последние события говорят о том, что в Сирии может быть война „все против всех“, которая может задержать разрешение сирийского кризиса. Курды показали, что они ничему не научились из своего прошлого. В тот момент, когда силы Асада сражаются в финальной битве за окончательное освобождение оккупированной провинции Идлиб и будущее Сирии, и когда основная часть его армии сосредоточена там, курды отвергли мирное соглашение с Дамаском, поощряемое США (т. е. США). той части администрации, которая представляет так называемое „глубокое государство“), что она получит отдельное независимое государство к востоку от Евфрарата. Такова возможность не следует особо упоминать самый мрачный сценарий для султана Босфорского, президента Турции Эрдогана. И почему это так, мы попытаемся объяснить в следующих строках.

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Како се Александру Вучићу ближи време да испуни обавезе које је преузео доласком на власт, тако настоји да угуши сваку слободну мисао, поткупи што већи број аналитичара и експерата и сурово се обрачуна са свим неистомишљеницима. По узору на власт Мила Ђукановића у Црној Гори, он се труди да приватизује државу и уведе потпуну диктатуру, прогонећи свакога ко мисли другачије него он. Захваљујући медијима које контролише успева да држи јавност у уверењу како одговорно и посвећено обавља свој посао. Али чињенице говоре другачије. Иако се хвали како је Правни факултет завршио са најбољим оценама, то га не спречава да свакодневно крши Устав над којим је положио заклетву.