Геополитика и политика

Написано: Милош Здравкович 

Нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Већ је јасно – светски банкарски сектор платиће пуно вишу цену због рата у Украјини од нафтне индустрије. При томе, нафтне компаније, иако имају користи од високих цена горива, нису те које диктирају поскупљења. Након почетка рата у Украјини, готово преко ноћи, рафинерије нафте у Европи су постале „штампарије новца”. А челници највећих светских трговинских компанија процењују да ће у Европи бити све мање дизел горива.
Високе цене нафте довеле су до великих профита нафтних компанија, а не обрнуто. Нису нафтне компаније кривци за инфлацију, већ политичари који су довели до наглог поскупљења енергената. Не могу нафтне компаније да се окриве за инфлацију, као што то тврде неки политичари. Инфлацију су подстакле високе цене нафте, а не профити компанија. Високи профити су последица, а не узрок проблема. А нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Међутим, није узето у обзир да нафтне компаније, додуше, имају користи од високих цена горива, али их оне не одређују.

Преносимо са портала zurnal.me

Неспорни је факт да јавност изражава озбиљно незадовољство чињеницом да су промјеном власти у Црној Гори фактички поништене све позитивне политичке импликације литијског покрета манифестоване кроз одлазак ултрарадикалног антиправославног државног режима октобра 2020. године.

Пише: Проф. др Дејан Мировић

На конференцији за штампу српског председника од 6. маја главна тема је, по његовим речима, била изјава руског председника Путина о Косову од 26. априла. Овакав одабир главне теме је више него необичан ако се има у виду да је прошло 10 дана од Путинове изјаве и да је у међувремену руски амбасадор Боцан-Харченко изјавио да Русија неће признати такозвано Косово и да поштује Резолуцију 1244 која гарантује да је КиМ део Србије. Ипак, упркос оваквом више него јасном ставу Русије, Вучић је интерпретирао Путинову  изјаву дату  приликом сусрета са генералним секретаром УН Гутерешом. 

Пишет: проф. доктор Владислав Б. Сотирович

Исследователь-научный сотрудник Центра геостратегических исследований, Белград

Послевоенные геостратегические планы США и Европа

Вторая мировая война закончилась в 1945 году. Организация Североатлантического договора (North Atlantic Treaty Organization) была образована в 1949 году. г. с образованием этой военно-политической организации началась Холодная война 1.0 (1949.−1989. г.). Варшавский договор был заключен шесть лет спустя (1955. г.) как военный ответ на пакт НАТО, который, кстати, многие в народе называют Nazi American Terrorist Organization, учитывая, что ряд нацистских офицеров времен гитлеровской Германии и Второй мировой войны были задействованы в структурах пакта НАТО после его создания. Ясно, что в этом альянсе США играют ключевую роль во всех вопросах его функционирования, и своими действиями в нескольких вмешательствах (например, в альянсе)., Югославия, Ливия) фактически оказалась классической, но легализованной террористической организацией.

Интервју Драгане Трифковић објављен на порталу eurasia.expert

Како оцењујете специјалну операцију Русије у Украјини? Зашто је Русија морала да донесе такву одлуку?

Почетак војне операције Русије у Украјини, чији циљ је демилитаризација и денацификација Украјине, уводи нас у нови процес у геополитичким оквирима који ће имати дугорочне последице. Руска Федерација је настојала да добије безбедносне гаранције путем политичког дијалога, али то није било могуће.

Пише: Дејан Мировић

Continue reading