Геополитика и политика

Написано: Милош Здравкович

Россия и Беларусь давно расходятся во мнениях по урегулированию ситуации на территории бывшего Советского Союза. Москва является ключевым союзником всех поддерживающих государств, в первую очередь экономической, а также политической реинтеграции, и Минск считает, что вопрос о выживании „независимых“ режимов у власти-единственный способ разрешить кризис в космосе некогда крупнейшей страны мира.

Создание Союза Россия-Беларусь-Казахстан-Армения-Кыргызстан является неотъемлемой частью нового Евразийского экономического союза , порядка по российской модели, процессов, которые могут иметь важные геополитические последствия для полуразрушенных геополитических столпов Соединенных Штатов Америки и Европейского Союза (если ЕС вообще можно считать важным геополитическим игроком).

Пишет: Младжан Джорджевич

В авторском тексте, опубликовано на сайте Федерального информационного агентства России " REGNUM“Младжан Джорджевич, сербский оппозиционный активист, интерпретирует текущую кампанию в сербских СМИ, направленную против России, как подготовку Александра Вучича к переходу от русофилии к русофобии, подобную той, которую Мило Джуканович сделал несколько лет назад.

Мы передаем Текст полностью:

Давным-давно на этом сайте и даже дольше в беседах с моими российскими друзьями я предупреждаю о том, что нынешний президент Сербии Александр Вучич готовит то, что я в текст объявленный в День Победы, он назвал "поворот Джукановича": отход от своей ложной русофилии к открытой, неприкрытой русофобии, подобной той, которую сделал президент Черногории Мило Джуканович, отвернувшись от многовековой русско-черногорской дружбы и введя Черногорию в НАТО.

Пишет: Слободан Самарджич

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto и de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пишет: Деян Мирович

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.

Автор: Драгана Трифкович

Победа Дональда Трампа на президентских выборах в США в 2016 году. годы, это вызвало своего рода потрясение на мировой политической арене. Его лозунг „Make America great again"она обеспечила узкую победу над оппонентом истеблишмента Хиллари Клинтон.

Некоторые соратники Дональда Трампа утверждают, что сам Трамп не был готов к победе. Тем не менее, решающим фактором было желание американских избирателей внести изменения.

БЕЛГРАД – У президента Сербии Александра Вучича уже разработан план действий, который ведет к признанию независимости Косово. Об этом рассказала директор Центра геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович в своем выступлении в рамках круглого стола «Бойкот выборов в контексте сохранения Косово и Метохии в составе Сербии» 16 июня в Белграде, передаёт корреспондент ИА REGNUM.

Пишет: Слободан Самарджич

У представи која је трајала три дана потврђен је наставак агоније Србије. Председник наше државе играо је, као и до сада, улогу статисте у процесу који би требало да се заврши његовим прихватањем правног отцепљења јужне покрајине. Међународно право не познаје појам отцепљења, па према томе ни „правног отцепљења“. Самим тим, оно не може да га спречи уколико сама држава о чијој је територији реч прихвата отцепљење свог дела преко „правно обавезујућег споразума“. То је унутрашња ствар дате државе а не међународног права. Што се њега тиче, оно је потврдило сувереност и територијални интегритет Србије (Резолуција СБ УН 1244). Насупрот томе, управо је отцепљење преко „правно обавезујућег споразума“ тема предстојећег „дијалога“ који би требало да започне 16. јула у Бриселу. Дневни ред и основни циљеви тог дијалога утврђени су током поменуте тродневне представе.

8 июля Белград охватили массовые протесты, поводом для которых стало ужесточение карантина. В то же время, оппозиция также выступила против политики президента Александра Вучича, в том числе в отношении Косово. При этом в сербских и мировых СМИ с подачи прозападных экспертов была распространена версия о «российском следе» в данных событиях, которая была опровергнута МИД России и главой Сербии. Подоплеку сербских протестов,  требования оппозиции и сценарии развития ситуации в интервью «Евразия.Эксперт» оценила директор Центра геостратегических исследований Драгана Трифкович.

Интервью Драганы Трифкович для Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.