В течение нескольких недель СМИ и официальные лица СНС объявляли об окончательной конфронтации с министром обороны Небойшей Стефановичем, предполагаемым политическим лидером клана Беливук.
После задержания лиц, связанных с Беливуком, в конце февраля 2021 года. Курьер сообщил, что Стефанович вместе с этими лицами был совладельцем ресторана в Белграде. Также были опубликованы фотографии Стефановича в этом ресторане. Затем чиновник СНС Дарко Глишич косвенно обвинил Стефановича в том, что он якобы готовил убийство Вучича, заявив, что есть люди из СНС, которых Вучич привел на высшие государственные должности и которые вместо того, чтобы поблагодарить его, решили „поблагодарить его снайпером и выразить свою благодарность.в снайперскую пулю“. Министр Недимович объявил, что состоится заседание Совета безопасности Сербии, на котором будет раскрыто, кто был человеком из высшего соцсети, который готовил убийство президента Сербии.
Вучић је, након саслушавања председника ФСС Славише Кокезе (човека блиског Стефановићу), изјавио да је му је чудно да је Кокеза одбио да на полиграфу одговори на питање о његовој „ликвидацији“. Медији су затим објавили тврдњу да је председника ФСС на такав поступак саветовао председник Вишег суда у Београду Александар Степановић. Почетком марта Курир је објавио серију текстова о „тајној мрежи функционера и мафијаша“. Ову групу наводно чине судија Степановић, Кокеза, бивши државни секретар МУП Дијана Хркаловић, криминалци из БиХ и Србије и неименовани високи функционер СНС кога су врбовали Американци. У истом периоду Блиц је објавио да су поред наведених у завери учествовале и старлете, попут извесне Тијане Ајфон.
Дакле, Стефановићева група је у Вучићу блиским медијима оптужена и осуђена, за веома тешка кривична дела из чланова 310-311, 315 и 319 КЗ Србије, односно за атентат на председника државе, оружану побуну, шпијунажу и организовање криминалне групе ради противуставне делатности.
Стефановић се за све то време држао више него спокојно. Посетио је сајам наоружања у УАЕ, срео се са канадским амбасадором. Истовремено, неко је српској опозицији доставио компоромитујуће материјале за аферу Јовањица и слике председниковог сина са ухапшеним члановима Беливукове групе. Од стране опозиције најављени су и компромитујући снимци самог Вучића.
У овом контексту два пута је одложен састанак српског Савета безбедности (2. и 4. марта). Коначно, састанак је одржан 6. марта. Међутим, није откривено ко је високи државни фунцкионер који је наводно хтео да убије Вучића. Стефановић је остао на месту шефа Бироа за координацију рада служби безбедности. Све што је Вучић урадио је била морбидна конференција за штампу на којој је, упркос молбама родитеља жртава Беливукове групе, у мародерском стилу показивао слике лешева.
Волшебно школовани доктор Стефановић је, дакле, убедљиво поразио Вучића – наводно најбољег студента у историји Правног факултета, тренутно на дошколовавању за кошаркашког тренера. Вучићеве велике речи и минорна дела указују на чињеницу да су бројна министарства, делови судства, економија и спољна политика у рукама Запада. Развлашћивање Вучића ће се наставити, показују преговори између власти и опозиције који се одвијају уз посредство ЕУ од 1. марта. Да би се сакрила та чињеница, ови преговори су нетранспарентни за јавност. У том контексту није искључено чак ни формирање техничке владе по македонском или црногорском сценарију.
Александар Солжењицин је давно написао да се изопачено јавно мњење ствара блебетањима, сплеткама и будалаштинама. Оно, према руском нобеловцу, може произвести само лаж.
Такво је управо јавно мњење у Србији које суди и пресуђује пре отпочињања судских процеса, без икаквих правних последица. То је једини део српског друштва у коме Вучић има реалну моћ. У свим другим сферама Вучић је тигар од папира који у потпуности зависи од воље Запада.
Вучићу у том контексту остаје само још један адут за трговину зарад његовог останка на власти. То је непротивљење Србије чланству такозваног Косова у УН. Сам српски председник је, на морбидној конференцији за штампу 6. марта, признао да у мају почињу преговори између њега и Куртија на ту тему. Правни оквир за такав неуставни споразум већ је креиран чланом 15 Вашингтонског споразума.
Међутим, проблем за развлашћеног и уплашеног српског председника лежи у томе што чак ни неуставни споразум о нормализацији Курти-Вучић не гарантује да ће Москва допустити укидање Резолуције 1244 у СБ УН.
Вучић у том случају више никоме неће требати.
10. март 2021
