Драгана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.
Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика.
У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване „непријатеље“.
Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.
Главну претњу Ђукановић без сумње види у Русији и појединим странкама и појединцима из Србије.
Ђукановићеве тврдње немају никакве везе са реалношћу, и могу се посматрати као његова лична потреба да у Србији и Русији види непријатеља коме је потребно приписати све што му падне на памет.
Због тога је руски званичник Дмитриј Песков као коментар на Ђукановићеве тврдње заявил да позива на здрав разум. Ниједан озбиљан званичник не би могао да изјави ништа друго у вези са таквим нереалним тврдњама. Само да призове здрав разум, ако је то могуће наравно.
Много је примера када људима овлада манијакална мржња и лицемерство.
Узроци немира нису Руси, јер – за разлику од Запада – они никада нису користили подмукле методе разарања других држава организовањем преврата, већ су се залагали и залажу се за поштовање међународног права и иступају против мешања у унутрашња питања других земаља.
Што се тиче Србије (званичне државе, или голих институција Србије које спроводе нечије туђе интересе), она се одавно не интересује ни за сопствену државу и води политику сличну Ђукановићевој. Може се рећи да је и у Србији и у Црној Гори исти режим. То свакако не омета црногорског „владара“ да окриви опозицију у Србији, која се уз велике потешкоће бори са својим проблемима трпећи велике притиске са свих страна.
Узрок немира лежи у чињеници да свака лаж може да траје само онолико колико траје сила која иза те лажи стоји. Тако и Ђукановићева лажна демократија, за коју су и многе диктатуре само позитивна мисао, трпи због повлачења силе која већ годинама прекраја границе по Балкану и зида своје куле од песка.
Руски званичници. као и српска опозиција, су дипломатски „подржали“ протесте против једног суштински диктаторског режима који управља на силу и по туђој вољи. Та „подршка“ се огледала у јасном изношењу ставова везаних за диктатуру, притиске, одузимање права и слобода народу. Ништа више ни мање од тога.
У нападу хипокризије Ђукановићеве власти, моја фотографија се нашла на насловној страници режимских црногорских новина, па сам ничим изазвано добила бесплатну рекламу у овом додуше аматерском листу, чији новинари се баве истраживачким новинарством разгледајући слике на Фејсбуку и пуштајући неограничено машти да ради. У том писанију Побједа је довела у везу „Коштуничину“ партију са десним екстремистима, аналитичарима и козацима те разне мреже утицаја које све са четницима јуришају на пречасног Мила. Они сви заједно, по тим тврдњама, чине велику опасност по Црну Гору. Уколико би се додали још неки елементи, као на пример инвазија скакаваца и чудно понашање црних врана, од тога би могао да се развије сценарио за домаћи научно-фантастични филм.
Сјајну анализу „Побједе“ одмах су пренели и остали медији (портали) под контролом истог режима, између осталих и чувени портал „Е-новине“ који увек на шаљив начин употпуни сувопарну пропаганду.
Страх Мила Ђукановића је јасан показатељ завршетка једне епохе у Црној Гори која је природно истрошена. Не значи да ће Црној Гори одмах сутрадан сванути, али значи да постоји шанса да се ситуација временом поправи на боље.
А што се тиче козака они би били заинтересовани једино да одсвирају Ђукановићу неку песму за крај. Ништа друго.
27. октобар 2015.
