Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Ко режира кризу на Косову?

Драгана Трифкович за Я РЕГНУМ

Многобројни светски медији извештавали су претходних дана о ескалацији сукоба на административним прелазима Јариње и Брњак који се налазе између централне Србије и јужне српске покрајине Косово и Метохија. Реч је заправо о класичним граничним прелазима који су супротно важећој Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Републике Србије, инсталирани након што се са тим сагласило садашње руководство Србије у децембру 2012. године (1).

Влада Републике Србије сама је финансирала изградњу граничних прелаза и постављање царинске контроле између Косова и Метохије и остатка Србије.

Такође након потписивања Бриселског споразума 2013. године Србија је сама угасила институције државе Србије на територији Косова и Метохије, односно безбедносних структура и правосудних органа. Тиме су преостали Срби на Косову и Метохији препуштени сепаратистичким структурама независног Косова.

Тренутни протести на граничним (административним) прелазима који трају већ десет дана, почели су након одлуке Приштине о замени српских регистарских таблица приликом уласка на Косово и Метохију и распоређивања припадника специјалних косовских јединица РОСУ (2).

Револтирани Срби су блокирали путеве који воде ка административним прелазима.

Поред косовских безбедносних снага на територији јужне српске покрајине налази се НАТО под мандатом КФРОР-а, који је изразио забринутост због напетости на граници и послао додатне снаге да примире ситуацију.

За то време српски председник Александар Вучић подигао је борбену готовост српске војске и послао авијацију да надлеће територију у близини граничних прелаза.

У међувремену се разјаснило да је председник Србије Александар Вучић лично потписао 2016. године тајни договор о реципроцитету са председником сепаратистичке владе Исом Мустафом.

Овим договором Београд је пристао на то да Приштина примени исте мере према возилима из Србије, какве Србија примењује према возилима са ознакама сепаратистичког Косова. Тиме се званични Београд сагласио са тиме да се укину српске таблице на територији Косова и Метохије у корист регистарских таблица независног Косова.

Добро обавештени кругови на Косову и Метохији тврде да је садашњи инцидент око регистарских таблица договорен приликом недавне посете Ангеле Меркел. Александар Вучић је и до сада успевао да задовољи немачке прохтеве на штету државних и националних интереса.

И док се многобројни медији баве темом могуће поновне ескалације сукоба на Косову и Метохији, чини се да ситуација није ни приближно тако опасна колико на први поглед делује.

Наиме подизање борбене готовости војске Србије је нешто што званични Београд често предузима, али само у циљу дизања прашине. Територију Косова и Метохије контролишу НАТО снаге, а руководство Србије њих сматра фактором стабилности.

Ни у ком случају се садашње руководство Србије не би усудило да се умеша у  надлежности НАТО на Косову и Метохији, чак и у случају када на то има право. Наиме, по Резолуцији Савета безбедности УН Србија има право да тражи повратак до 1000 припадника српских безбедносних снага на територију Косова и Метохије, али председник Србије ни једном није поменуо то право. Напротив, упорно истиче како Србија на Косову и Метохији нема ништа, без обзира што по међународном праву Србија има све.

Докле год се НАТО снаге налазе на територији Косова и Метохије, не постоји опасност од избијања сукоба. И сам председник Александар Вучић се обратио НАТО са захтевом да помогне око смиривања ситуације.

Да ствари буду парадоксалније, док војска Србије по ко зна који пут учествује у позоришној представи, излажући се чак и подсмеху Албанаца, представници такозване Српске листе обезбеђују припаднике специјалних јединица РОСУ и помажу им у обављању посла на Јарињу и Брњаку.

Истовремено, Србе који долазе на барикаде обезбеђују косовске полицијске снаге, па се чини да је све то једна добро режирана представа са обе стране.

Што се тиче сепаратистичких власти на Косову које сада предводи Аљбин Курти, њима таква ситуација сасвим одговара због предстојећих локалних избора, јер се показало да позитивно утиче на њихов рејтинг.

С друге стране, Александар Вучић садашњу ситуацију користи за анимацију националних бирача, говорећи да неће дозволити погром Срба или било какве проблеме на Косову и Метохији. Суштински, Вучић је довео до тога да Србија нема више никакву контролу над јужном српском покрајином, а тиме и себе у позицију да ни о чему не одлучује када је у питању Косово и Метохија.

Националистичка реторика и популизам увек преовладавају у предизборној кампањи, а на пролеће 2022. године се одржавају председнички и по свој прилици ванредни парламентарни избори у Србији. Из тог разлога, Александру Вучићу сасвим одговарају садашње тензије са Косовом, за предизборну кампању.

Истовремено, док Александар Вучић глуми заштитника српског Косова, истовремено не предузимајући никакве конкретне кораке, представници Српске листе који представљају експозитуру Вучићеве Српске напредне странке на Косову и Метохији где су део власти сепаратистичких структура, воде предизборну кампању с обзиром на то да учествују на сепаратистичким изборима на Косову и Метохији.

Српски градоначелници у општинама на северу Косова одбили су понуду КФОР-а да та мисија НАТО-а преузме надгледање граничних прелаза Јариње и Брњак, уместо Специјалне јединице полиције Косова. То је изјавио министар полиције сепаратистичких структура Косова Џељаљ Свечља на конференцији за новинаре 28. септембра у Приштини.

Без обзира на реакције српских структура које учествују у раду „независног“ Косова, грађани српске националности се ни мало не осећају безбедно на Косову и Метохији, о чему сведоче перманентни напади на српско становништво. Такође ни КФОР није допринео томе да напади престану, па је пребијање српске деце, крађа имовине, претње и насиље нешто што одликује свакидашњи амбијент Косова и Метохије.

Званична Москва је изразила забринутост због нових дешавања на Косову и Метохији и по ко зна који пут упутила апел међународној заједници да је неопходно да се косовски проблем решава мирним путем у складу са међународним правом.

На позив српских власти, амбасадор Русије у Београду Боцан Харченко је 26. септембра посетио граничне прелазе ка Косову и Метохију у пратњи министра одбране Небојше Стефановића и начелника Генералштаба војске Србије, генерала Милана Мојсиловића.

Истога дана посланик Вучићеве Српске напредне странке у Скупштини Србије Драган Шормаз, изјавио је за медије да Русија дестабилизује читав Балкан (3). Ово није први пут да посланик владајуће партије износи такве оптужбе на рачун Русије, што сигурно не би могао да учини без одобрења странке којој припада. У супротном би био искључен из Српске напредне странке и иступао би као самостални посланик.

Иако је председник Србије Александар Вучић више пута потврдио да наставка преговора са Приштином у Бриселу неће бити, све док се косовска полиција Росу не повуче са граничних прелаза (4), он је и овог пута прекршио своју реч. У Бриселу су се 29. септембра састали преговарачки тимови Београда и Приштине са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком.

Поред тога у Брисел је долетео и специјални изасланик САД за Балкан, Габриел Ескобар, који се такође састао са преговарачким тимовима (5). То представља директно мешање САД у преговарачки процес између Београда и Приштине на платформи Брисела.

Потребно је напоменути да су САД преузеле самосталну иницијативу за решавање косовског питања још за време Доналда Трампа, када је у Белој кући потписан Вашингтонски споразум (6).

Овај споразум поред одредница о Косову, садржи и ставке које се тичу сузбијања утицаја Русије и Кине на Балкану.

Ако говоримо о легитимности америчког учешћа у преговарачком процесу између Београда и Приштине, потребно је напоменути да је руководство Србије 2007. године на челу са Војиславом Коштуницом, када су вођени преговори о Косову у Бечу, упутило позив Русији да се укључи у преговарачки процес. Представник руске стране у преговорима који су се тада водили у формату ЕУ, САД и Русија, био је актуелни амбасадор Русије у Београду, господин Боцан Харченко.

Иако су руски званичници више пута изјавили да су спремни да се поново укључе у преговарачки процес о Косову на позив српских власти, овај позив до данас није уследио.

Поставља се питање због чега актуелно руководство Србије пристаје на мешање САД у преговарачки процес у Бриселу, не инсистирајући да се укључи и руска страна?

Због тога, уколико руководство Србије има намере да предузме било какве кораке у одбрани интегритета државе, што до сада није био случај, неопходно је да покаже озбиљност.

Први корак би био излазак представника Српске листе из сепаратистичких институција Косова, што би довело до пада косовске владе која предузима акције против Србије.

Други корак би био ресетовање преговарачког процеса у Бриселу који до сада за Србију није донео ништа позитивно. Посебно ако узмемо у обзир чињеницу да албанска страна није испунила ни оне договоре који су већ утврђени, као што је формирање Заједнице српских општина по законима независног Косова.

Трећи корак би подразумевао да српско руководство упути позив Руској Федерацији да се активно укључи у решавање косовског питања и јасан став званичне Србије да косовски проблем може да се решава искључиво и складу са међународним правом, Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије.

У супротном, све што уследи биће наставак режиране представе у којој Србија губи суверенитет над својом јужном српском покрајином, а САД и НАТО учвршћују своје позиције на Балкану.

16. октобар 2021. 

 

автор-аватар

About Центар за геостратешке студије

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.rs

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *