Драгана Трифковић за руски Я РЕГНУМ
Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине коју је покренула Руска Федерација са циљем спречавања геноцида над руским становништвом и приморавања на мир украјинског руководства, неопходан је корак ради успостављања мира. Након вишегодишњег инсистирања Русије на томе да се украјинска криза реши дипломатским и политичким путем, постало је очигледно да је то немогућа мисија. Са руске стране уложено је много напора, али они су остали без резултата. Разлог томе је што Украјина није независна држава, а прекоокеанским супервизорима Украјине мир ни у једној опцији није прихватљиво решење. У америчком дискурсу је утемељена русфобна идеја Збигњева Бжежинског да руска слабост лежи у трајном одвајању Украјине од Русије. Управо с тим циљем је западна пропагандна и NGO машинерија била усмерена на поништавње заједничке прошлости Русије и Украјине и креирање конфликта између ове две државе. Систем корупције којим су поткупљивани чиновници у Украјини омогућио је да таква платформа постане државна политика. Тиме је и по хоризонтали и по вертикали успостављена контрола над државним апаратом Украјине и у великој мери над јавним мњењем.
Кроз сличан процес одвајања и међусобног супротстављања прошле су Србија и Црна Гора након изласка Црне Горе из заједничке државе (Државне заједнице Србије и Црне Горе) после референдума одржаног 21. маја 2006. године. Референдум је спроведен уз велику подршку западних сила, док је његова регуларност изазивала велике сумње. Политичка агенда која је стајала иза свега била је поништавање заједничке прошлости и стварање вештачке националне поделе на Србе и Црногорце. Наставак политичког процеса подразумевао је креирање анти-српске политике кроз увођење „црногорског“ језика, укидање ћириличног писма и регистровања државне цркве која је претендовала на одузимање имовине Српске православне цркве. Корумпирани режим Мила Ђукановића спровео је, за већину грађана Црне Горе неприхватљиве одлуке, као што су признање сепаратистичког Косова и увођење државе у НАТО. Некада пријатељски односи Србије и Црне Горе постали су крајње заоштрени што је довело и да протеривања амбасадора, међусобног оптуживања и хапшења српских грађана од стране Ђукановићевог режима. Својим неодговорним понашањем које је у многоме условљено уцењивачким капацитетом западних сила, Ђукановић је Црну Гору довео на ивицу грађанског рата.
Из тог разлога је потпуно јасно због чега је председник Црне Горе Мило Ђукановић међу првима осудио војну акцију Русије у Украјини. Министарство спољних послова Црне Горе издало је следеће саопштење: „Црна Гора најоштрије осуђује ничим изазвану војну агресију Русије на Украјину и стоји уједињена са својим евроатлантским партнерима и савезницима у подршци Украјини“. Наравно ресорно министарство је превидело чињеницу да је војна интервенција изазвана опасним претњама по безбедност Руске Федрерације као и дугогодишњим насиљем украјинског режима над руским становништвом.
Војна операција Русије ће свакао имати шири утицај на геополитичком плану, али оно што је важно за братске народе у Русији и Украјини је да пронађу начин да превазиђу постављене замке кроз реафирмацију заједничких вредности и интереса. Након завшетка преговарачког процеса који треба да доведе до успостављања мира, од кључне важности ће поред поновне изградње инфраструктуре, урушеног економског система Украјине и политичке стабилизације, бити ширење руске меке моћи која од распада Совјетског Савеза није имала утицаја на простору Украјине.
5. март 2022.
