Информационная служба Народное движение сербов из Косово и Метохии "Родина“
Заявление президента Сербии Александра Вучича о том, что Запад пытается установить марионеточное правительство в Сербии, показывает, что сербский суверен умеет шутить. Его двенадцатилетнее правление от начала до конца просто марионеточное. Давайте вспомним только его встречи с Ангелой Меркель, когда накануне каждой встречи он говорил, что пронизан волнением и трепетом, что его слабые колени болят, и что он готов полностью выполнить все ее приказы. Он показал это делами.
Још је убедљивији пример током потписивања његовог издајничког Вашинтонског споразума када је седео на хоклици са необично уврнутим ногама што је испорвоцирало подсмех многих. Портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова такав стил и начин држања председника државе упоредила је са фигуром Шерон Стоун у филму „Ниске страсти“. Његов дугогодишњи саветник Тони Блер је управо Србима познат као највећи гласноговорник бомбардовања Србије и својим саветима сигурно је да од Србије не прави самосталну и независну државу већ напротив.
На тој конференцији за штампу одржаној пре два дана по ко зна који пут Александар Вучић лије крокодилске сузе над Србима у јужној српској покрајини из разлога што се укида динар као платежно средство. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у више наврата је саветовао председнику Србије да се тај проблем једноставно решава. Довољно је да држава Србија упозори Аљбина Куртија да ако у најкраћем року не повуче ту одлуку да возила са сепаратистичким регистарским таблицама као и сепаратистичким документима не могу да крстаре Србијом. На несрећу Срба њихов председник нема ни куражи ни мушкости за један овакав потез због чега они сами трпе и пате. Реакција председника Србије се своди на понашање баба Симоне – на јадиковку, на запомагање, на кукњаву, на цмиздрење. Уместо да на самим административним линијама инсталира шалтере где Срби могу да подигну своја примања, како плата тако и пензија, они морају да трче до суседних варошица да свој новац подигну. Па и тамо њега нема. Рецимо Срби из Косовске Митровице, Лепосвића и Звечана који стигну до Рашка више од 5 хиљада динара не могу да подигну.
Сасвим је разумљиво што се директор болнице у Косовској Митровици жали да нема лекове и храну за пацијенте. Нарочито нема хране из Србије. Разлог је опет тај што је на челу Србије кукавица и побегуља која је прихватила здраво за готово да српске робе нема у јужној српској покрајини. Интересанто је да данас Срби на Косову и Метохије пију киселу воду Раденску са три срца, лашко пиво, брегово млеко из Вараждина, једу сиреве из Мађарске а сва та роба долази Албанцима на Косово и Метохију пролазећи управо кроз централну Србију. Ова чињеница само осликава пропаст националне и државне политике Александра Вучића.
Председник Србије зна да каже да је он по уставу председник и Аљбину Куртију, ако је тако а јесте тако, зашто јавни тужилац Републике Србије не поднесе кривичну пријаву Аљбину Куртију за терор, малтретирње и егзодус над Србима на Косову и Метохији. Разлог томе је да се Александар Вучић Бриселским спорзумом сложио да се не меша у унутрашње ствари самопроглашене републике Косово. У биологији и по Дарвиновој теорији позната је појава да велика риба гута малу рибу. Једино на простору Републике Србије мала риба као што је Аљбин Курти увек побеђује и увек гута велику рибу као што је Александар Вучић. Уосталом већ је председник Србије наговестио на истој конфернцији за штампу да ће и по питању динара да поступи по истом рецепту као и за српске регистарске таблице. Сетимо се само да је север КиМ био излепљен графитима „Нема предаје – КМ регистрација остаје“ да би онда Телеком позивао Србе да прихвате сепаратистичке таблице. Тако ће и сада председнк Србије да каже да у интересу Срба са Косова и Метохије држава Србија ће динар да замени са евром јер председник Србије не може да дозволи да Срби пате. За Србе на Косову и Метохији оваква капитулантска политика неће бити ништа ново. Она је већ виђена.
Али ако већ жели да помогне Србима на Косову и Метохији он би морао да им се извини јавно због прихватања Француско-немачког предлога и да исти одбаци. У тачки два овог предлога стоји, на који је председник Србије оберучке пристао, да држава Србија прихвата територијалну целовитост, интегритет и суверенитет Косова и Метохије. У Охриду је прихватио да ће исти споразум и да спроведе у дело што је већ и кренуо дозвољавајући да се симболи самопроглашене државе Косово као што су регистарске таблице и лична документа појаве на друмовима у остатку Србије. У исто време је прихватио и јужну српску покрајину као посебно царинско подручје на чему му се америчке дипломате попут Габријела Ескобара здушно захваљују.
Ретко ћете наћи сличан пример у свету да се председник једне државе драговољно без зрна барута одриче сопстевене територије. А можда то није ништа ни чудно имајући у виду да је председник Србије у више наврата говорио да ми на Косову немамо ништа, да нема Срба у Ђаковици, да нема у Малишеву да нема у Качанику… Такође нема примера у свету да председник једне државе кумује стварању туђе непријатељске војске као што је председник Србије урадио са безбедоносним снагама Косова. Његова Српска листа односно његова Српска напредна странка је дала кворум да се промени устав самопроглашене републике Косово да би се формирале безбедоносне снаге Косова. Касније је и сам председник Србије признао да он исту формацију и наоружава. Како су чудни путеви Господњи, некада је Александар Вучић као генерални секратар СРС са својим председником а данашњим саветником Војиславом Шешељем у спортској хали у Пећи 1998. године говорио да ће Албанце са Косова зарђалим виљушкама протерати преко Проклетија. Не да их није протерао него данас од њих прави војну силу на Балкану.
Как мы трудились, так и Бог нам помогал.
5. март 2024.
