Не треба бити много паметан и не закључити да је формирање „војске Косова“ остварено у складу са договором Хашима Тачија и Александра Вучића. 

Иако се скоро годину дана уназад наговештавало из Приштине да ће доћи до формирања војске Косова Београд је ћутао. Ниједном реченицом Александар Вучић није упозорио западне земље да ће у случају формирања војске Косова он кренути са реализацијом Кумановског споразума којим је предвиђен повратак до хиљаду српских војника и полицајаца. Реакција актуелних власти из Београда, изузев вербалних осуда, је била више него млака. Све се свело на перформанс митровачких студената о сахрањивању међународног права и Резолуције 1244. Захтев за хитном седницом Савета безбедности је прво стигао из Русије па тек онда из Србије.

Александар Вучић је имао широку лепезу одговора на формирање ове војне силе а он изузев цмиздрења, цвиљења, запомагања није предузео никакве друге мере. Могао је да поништи антиуставни Бриселски споразум који је пре пет година потписао, а који у стварности значи унутрашње признање самопроглашене републике Косово. Могао је и да прогласи окупацију Косова и Метохије. На располагању му је било и укидање интегрисаног управљања границама између централне Србије и Косова и Метохије које је он 6. децембра 2012. године успоставио. Ниједну меру није предузео јер је у Риму на састаку са Хашимом Тачијем дао сагласност за форирање војске Косова. Када је овај његов договор већ постао очигледан грађанима Србије он је пожурио на Савет безбедности да тамо испегла сопствену издају. Чудно, јер је много пута до сад Александар Вучић говорио да Резолуцију 1244 треба укинути јер је она застарела и да важи за некадашњу СР Југославију а не за Србију. Изгледа да није застарела, да је валидна чим је отишао у Њујорк да фризира ситуацију око формирања војске самопроглашене републике Косово.

У свом патетичном говору на седници Савета безбедности председник Србије уопште није споменуо Кумановски споразум и повратак 1000 српских војника и полицајаца. У два своја јављања на самој седници чак није ни затражио да СБ укине одлуку о формирању војске Косова. На Савету безбедности је тражио да се укине стопа пореза од 100% на робу из Србије али не и војска Косова.

Његово панично обраћање грађанима Србије из Њујорка о њиховој угрожености само појачава већ присутно исељавање Срба са севера Косова и Метохије. У свом говору број Албанаца који живе у јужној српској покрајини, иако није било озбиљнијег пописа, подигао је на 1.700.000. На последњим изборима на Косову и Метохији према званичним подацима централне изборне комисије самопроглашене републике Косово гласало је 470.000 људи. Од тога 50.000 Срба. Сама та чињеница говори колико председник Србије лобира за стварање Велике Албаније чим подиже њихов број. Број Срба, иако КФОР каже да их има 120.000, он је смањио на 100.000.

У духу његовог пријатељског односа са Хашимом Тачијем исти је као разлог за формирање војске Косова споменуо одлуку међународног суда правде. У том контексту споменуо је и Вука Јеремића, који је предмет сталних напада Александра Вучића. Наравно да одлука међународног суда правде нема никакве везе са формирањем војске Косова. Да му не би остао дужан Александар Вучић је критиковао промену преговарачког тима Приштине где је на место његовог пријатеља Хашима Тачија дошао Фатмир Љимај.

Представник Руске Федерације у СБ Небенза је донекле извадио ствар тражећи од Савета безбедности да се укине одлука о формирању војске Косова и можда на разочарање Александра Вучића посредно оптужио Хашима Тачија за трговину људским органима Срба.

Срби су у председнику Србије добили три у један. И лопова, и лажова, и издајника.

Не желећи да улази у мотиве председника Србије Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ може да констатује: Албанци бољег и већег лобисту од Александра Вучића до сада нису имали. Иако је Приштина донела одлуку о повећању стопе пореза од 100% и формирању војске Косова, Вучићева „Српска листа“ не излази ни из скупштине ни из владе самопроглашене републике Косово. Слично поступају и градоначелници са севера Косова и Метохије изабани на основу устава и закона самопроглашене републике Косово који су претходно поднели оставке. Па онда и српске судије и остали. По инструкцији Александра Вучића сви су и даље на платном списку сепаратистичких власти из Приштине. На тај начин они само легализују нелегалне одлуке сепаратиста. Не могу се имати шиптарске паре и српска држава.

Да би оправдао намеру власти да Србија мора да се одрекне Косова и Метохије Александар Вучић каже да Срби неће да живе ни у Ђаковици ни у Качанику. Стога по њему Србија нема шта да тражи на Косову и Метохији. Превиђа само једну чињеницу. Ако би се Срби вратили у те градови, имајући у виду безбедоносну ситуацију, били би само глинени голубови.

Алекдандар Вучић никада јавно није био против формирања војске Косова само је инсистирао да она не пређе на територију северно од реке Ибар. На тај начин је поделио Србе на на оне више и мање битне.

Једино одлазак са власти Александра Вучића може да сачува јужну српску покрајину у саставу Републике Србије. Када буде отишао са власти неће моћи да избегне одговорност за кривично дело националне велеиздаје као што је Бриселски споразум којим је противно Уставу Републике Србије демонтирао иниституције српске државе у јужној српској покрајини.

Како радили тако нам Бог помогао.

Косовска Митровица

19.Децембар 2018.