Пишет: Михаил СМОЛИН
НЕ МОЖЕ се разумети супротстављеност Запада и Русије, ако се не схвати суштина тог антагонизма. Дубоког антагонизма, који је у самој сржи две супротстављене цивилизације.
Корени тих разлика налазе се, пре свега, у религиозном погледу на свет, који формира стереотипе понашања тих цивилизацијских заједница, укључујући и понашање политичара.
Управо је папизам, који се отргао од хришћанске цивилизације, родио Запад, односно претворио (једно од значења латинске речи – reformatiо) народе бивше Западне Римске Империје – у Европу (или шире – у Запад), као свет утемељен на рационализму и хуманизму.
И као што је исправно Николај Данилевски критиковао крајње шематизован историјски процес Владимира Соловјова, Исток није увек био супротстављен Западу. У Старом свету нису постојали ни Запад ни Европа. Постојао је само Исток.
Египат, Вавилон, Грчка, па чак и Рим, нису били ни Европа ни Запад.
Запад се појавио као последица религиозне еманципације (прекида зависности) од Православног Истока. А затим је у својој историји Запад перманентно настављао унутар себе даљње реформационе расколе у погледима на свет.
И тако је католички реформизам, као реакцију, изазвао протестантски реформизам.
Црквену саборност Православног Истока римокатолицизам је у свом развоју еманциповао до апсолутизма једног човека – папе, а протестантизам је проширио апсолутизацију једног човека на сваког појединца, који је и постао „обоготворена“ мера свих ствари у савременом хуманизму.
Управо та европска псеудорелигиозност, са разноврсним одступањима од Хришћанске истине, створила је између нас и њих практично непрелазну линију неразумевања и супротстављања…
Превео: В. Кршљанин
balkanskageopolitika.com
ИЗВОР: http://mihail-smolin.vkrugudruzei.ru/x/blog/post/rossiya_i_zapad-_mezhdu_nami_propast
3. Новембар 2020.