Автор: Драгана Трифкович
У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора и прогласио их унапред нелегитимним.
Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.
Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна ситуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску иако су се и на то обавезале Минским договором.
ИЗБОРИ СЛОБОДНИ И ДЕМОКРАТСКИ
Изборима у Луганској Народној Републици, присуствовала сам у својству међународног посматрача из Србије. Локална власт нам је указала високо поверење и омогућила да реализујемо наш задатак, односно несметано пратимо изборе који су организовани у складу са законом. Имали смо комплетан увид у ток гласања, као и могућност да попричамо са председником и члановима изборне комисије или гласачима по слободној вољи. Никаквих ограничења није било, заправо су нам сугерисали да причамо са гласачима и на тај начин стекнемо увид у ситуацију.
Делегација међународних посматрача у којој сам била састојала се од представника из Србије, Немачке и Израела. На дан избора обишли смо неколико гласачких места у градовима Брјанка и Стаханов. Гласање је почело у 8 часова, а гласачи су већ тада стајали у редовима пошто су на бирачка места почели да долазе много раније. Била сам изненађена великом гужвом на свим гласачким местима, и мислим да је она узрокована вером гласача у бољу будућност. Напомињем да никаквих притисака на гласаче није било, како су западни медији покушали да представе, и да су људи стрпљиво чекали у дугачким редовима како би изабрали власт према својој вољи. Избори су протекли без икаквих инцидената, а народ је у километарским редовима стрпљиво чекао да искаже своју вољу.
Разговарали смо са људима који су чекали да гласају и они су нам изнели своје мишљење о разлозима за гласање, кандидатима и очекивањима. Могла сам да закључим да код људи постоји нада, и да су били мотивисани да изађу на гласање. Према њиховим речима, између понуђених опција одлучују се за кандидате које лично познају или су упознати са њиховим радом и идејама.
Очекивања су велика, али је за све људе најважније то да престане рат и да могу да наставе са нормалним животом и да остваре своја основна људска права. Економски бољитак је нешто чему се такође надају. Као мотив за излазак на изборе, гласачи су имали у виду власт у Кијеву. Изборе су видели као могућност да се ослободе власти која их напада, односно шаље војску да их гађа. Испричали су трагичне догађаје који су се одиграли у Луганску, страдање невиних цивила међу којима су и деца, гранатирање њихових кућа, стамбених зграда и школа, преживљавање без хране и воде док су се налазили под опсадом и бруталност украјинске војске, украјинске националне гарде и неонацистичких батаљона које контролишу олигарси, као што је нпр. Азов, који финансира олигарх Коломојски. Није им јасно зашто су цивили мета украјинских снага.
НАСТАВАК РАТА ИЛИ МИР
Испред изборне јединице у Стаханову један старији брачни пар грли двојицу припадника снага самоодбране и захваљује им се што их брани од „фашиста“, како називају украјинску војску. Старица вади из свог џепа бомбоне и пружа их младим војницима. Овај призор јасно говори о томе кога становништво сматра агресором у рату који траје. Линија фронта је врло близи од Стаханова.
Имала сам прилику да обиђем насеља, која су потпуно разрушена. У селу Хрјашевита (Хрящеватое) готово да нема читаве куће. На улицама стоје уништени тенкови, и овде је потпун утисак да се налазимо у ратној зони. Ипак избори су се нормално одвијали као да се не налазимо на месту конфликта. Због велике излазности, централна комисија ЛНР је донела одлуку да гласање продужи до 22 часа, и тамо омогући људима који чекају да дођу на ред за гласање. Избори су коначно завршени без икаквих инцидената.
За председника ЛНР изабран је Игор Лотницки а за предсеника ДНР Александар Захарченко. У ЛНР је излазност била 69 одсто. Резултати парламентарних избора су: Покрет Мир Луганшћини 70 одсто, Лугански економски савез 25 и Народни савез пет одсто.
Русија је признала изборе у ДНР И ЛНР саопштењем: „Москва сматра важећим изборе одржане на југоистоку Украјине и уважава изборну вољу становништва Доњецке и Луганске Народне Републике. У ресору је наглашено да је гласање организовано уз високу излазност бирача. Изабрани представници добили су мандат за решавање практичних задатака по успостављању нормалног живота у овим регионима. Имајући у виду резултате избора, крајње је важно да се у оквирима договора из Минска праве активни кораци у стабилном дијалогу између централне украјинске власти и представника Донбаса.“
Европска унија је најавила могућност увођења нових санкција Русији а генерални секретар УН изјавио да су избори на Истоку Украјине контрапродуктивни. Са искуством које је Србија прошла у ратовима на простору бивше Југославије, јасно је да Запад поништио међународно право и увео право силе. Да је жртве прогласио за агресоре, а агресоре за жртве. Да ли је, по таквим критеријумима које заступа генерални секретар УН, бомбардовање суверених држава под лажним оптужбама продуктивно?
КРАЈ ВЛАДАВИНЕ БЕЗАКОЊА И СИЛЕ
Према информацијама које смо сазнали из медија, сви страни посматрачи који су надгледали изборе у ДНР и ЛНР биће проглашени за персона нон грата у Украјини. Лично нисам изненађена оваквом одлуком кијевских власти, које су своје позиције заузеле свргавањем легално изабраног режима, уз подршку Вашингтона и Брисела. Тиме су се јасно сврстали на страну оних који подржавају државне ударе и нелегалне одлуке. Због тога немам никакав однос према њиховој намери да нас прогласе за персона нон грата у Украјини. Јасно ми је да се они не залажу за слободу, демократију или мир, и могу да кажем да ме таква одлука ни мало не дотиче.
Украјински званичник је најавио да ће ослободити Доњецк и Луганск од „руских терориста“. Нажалост, сви су показатељи да ће сукоб у Украјини бити настављен и да власт у Кијеву, установљена уз помоћ Вашингтона и Брисела, у народу који хоће да говори својим језиком и сам бира власт на слободним изборима, види највеће непријатеље. Ускоро може да дође до ескалације сукоба у другим областима, као и до новог Мајдана у Кијеву, када преварени мајдановци схвате да живе далеко горе него пре „револуције“, и да се то неће скоро променити.
На Русији остаје да и даље подржава свој народ, политички, дипломатски и економски и да се залаже за мир, насупрот политици силе, коју Запад води већ годинама уназад.
Ауторитет Запада је озбиљно нарушен, и питање је времена када ће Вашингтон схватити свој политички, економски и војни пораз. Свака империја се урушила изнутра, онда када је, уместо да напредује, почела да упада у понор. САД су одавно у паду, у који су увукли ЕУ, а покушавају да увуку цео свет. Процеси који ће коначно довести до краја америчку хегемонију и трансформисати ситем у мултиполарни, су незаустављиви. Читав свет у Русији види фактор стабилности и мира иако многе марионетске власти многих земаља воде политику која не одражава вољу народа.
Сигурна сам да ће у будућности бити измењени погледи на међународни положај ДНР и ЛНР, као и на остала подручја у којима је народ изразио своју слободну вољу. Такође верујем да ће последице прекрајања граница, уз помоћ америчких тј. НАТО бомби и агресивне америчке спољне политике, бити ревидиране.
5. новембар 2014.
