Мехди Хонардидех: Зеленски се и даље држи за трули конопац

Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана

Украјински председник Владимир Зеленски недавно је тврдио да су руске ракете и дронови иранске производње циљали неколико градова, укључујући престоницу, као и Одесу и Харков. Понављајући тврдње о подршци иранских дронова Русији, Зеленски је тврдио да су ови напади, у којима су учествовале руске ракете и дронови које је наводно произвео Иран, довели до пожара, експлозија и жртава.
Зеленски је продужење сукоба приписао Москви и изјавио да је Украјина више пута предлагала иницијативе за прекид ватре, укључујући предлоге који се тичу ваздушног простора. Позвао је Сједињене Државе, европске земље и друге да уведу нове санкције усмерене на критичне секторе руске економије.
Ови наводи долазе усред ширег обрасца сличних тврдњи. Раније је током самита у Давосу председник Зеленски, настављајући своју антииранску реторику, изјавио:
„Иран, снабдевајући Русију дроновима дугог домета и одобравајући њихову домаћу производњу, учествује у рату.“
Додао је:
„Иран је глобално ангажован у рату у Украјини. Иако нисам прегледао недавно потписан споразум између Москве и Техерана, у њему не постоји клаузула која овлашћује председника Путина да укључи Иран у рат.“
Даље је тврдио:
„Након одлуке Русије да циља наше болнице, школе и инфраструктуру иранским дроновима, верујемо да је Иран постао страна у рату.“
У посебном интервјуу за Ројтерс, председник Зеленски је тврдио:
„Ирански дронови представљају претњу свима. Ако ови дронови могу да пређу хиљаде километара, шта би их спречило да лете 10.000 километара? Ништа. Само је питање времена када ће бити способни за све и када ће заштита постати неопходност. Сједињеним Државама и Европи је потребна заштита; такође и другим земљама, а Блиском истоку је потребан мир.“
Даље је рекао:
„Дакле, ми смо једини прави партнери Сједињених Држава у овим модерним, антиратним, одбрамбеним и антииранским технологијама.“
Раније је Украјинска служба безбедности (СБУ) такође износила тврдње у вези са присуством иранских официра у контексту сукоба у Украјини, наводећи да иранско особље пружа обуку руским снагама о коришћењу иранских дронова на ваздухопловној бази Шајрат у близини града Хомса у Сирији. Ове тврдње се износе упркос чињеници да би, ако су тачне, таква обука могла разумно бити спроведена у Техерану или Москви, где су нивои безбедности знатно виши него у Сирији.

Неосноване тврдње

Такви наводи и оптужбе против Ирана настављају да се појављују упркос доследним порицањима и Техерана и Москве. Исламска Република Иран је више пута истицала своју политику неутралности у међународним сукобима. Штавише, украјинске власти још увек нису представиле никакве проверљиве доказе у прилог овим тврдњама. Приметно је да је чак и састанак између бившег иранског министра одбране и његовог украјинског колеге завршен без представљања било какве документације.
Кредибилитет кијевске владе додатно је доведен у питање када је председник Зеленски позирао са оним што је описао као оборени ирански дрон – само да би се касније открило да је то само макета, што је означило тренутак значајне срамоте. Посебно је приметно да су исти западни медији и званичници који су раније одбацили иранске могућности БПЛ као преувеличане или измишљене сада драматично променили свој тон, карактеришући исте те системе као веома ефикасне и оправдавајући нове рунде санкција против Техерана.

Шта Зеленски тражи

Поновно ослањање Зеленског на ову добро укорењену и неутемељену нарацију изгледа има два примарна циља: прво, да оправда континуиране неуспехе украјинске војске против напредовања руских снага, и друго, да искористи антииранско расположење у потрази за повећаном војном помоћи од западних партнера.

Докази на терену указују на то да Русија наставља да осваја територијалне границе, укључујући враћање подручја попут Курска од украјинске контроле. Истовремено, иако су разне европске земље обећале војну подршку и испоруку наоружања Украјини, такве обавезе се све више доводе у питање америчким упозорењима о тарифама и санкцијама против европских савезника који се не усклађују са дипломатском стратегијом Вашингтона – посебно у вези са повећањем издатака за одбрану у НАТО-у на 5% БДП-а.

Док председник Зеленски наставља да се залаже за већу војну подршку, таква подршка остаје неизвесна. У међувремену, Сједињене Државе су обезбедиле значајне економске споразуме у вези са ретким ресурсима Украјине, али изгледа да нерадо желе да се обавежу на континуирану војну помоћ.
У том контексту, позивање Зеленског на такозвану иранску претњу дронова може се посматрати као политичка тактика усмерена на рационализацију губитака на бојном пољу и позивање на даљу западну интервенцију. Временски оквир ових оптужби се такође поклапа са текућим индиректним преговорима између Ирана и Сједињених Држава, што сугерише координисани покушај западних актера да отворе нови фронт у дискусијама везаним за нуклеарно и ракетно оружје – посебно кроз призму регионалне безбедности.
Слажући се са овом нарацијом, Зеленски се очигледно нада да ће обезбедити већу подршку Запада. Истовремено, ова антииранска кампања изгледа осмишљена да придобије наклоност ционистичког режима, познатог присталице текућег сукоба Украјине са Русијом.
Закључно, председник Зеленски делује као политичка фигура која је све више угрожена, борећи се за опстанак усред ескалације домаћих и међународних изазова – држећи се несигурних тврдњи у покушају да продужи свој мандат на власти.

Источник: Центр геостратегических исследований

30. мај 2025.