Интервью Драганы Трифкович с немецким депутатом Ульрихом Эме
- Уважаемый господин Эмме, вы депутат бундестага от оппозиционной партии "Альтернатива для Германии". Это партия, которая в последние годы получает все большую поддержку электората в Германии, который недоволен политикой правящих структур. С какими проблемами сталкивается немецкое общество и что заставляет их доверять оппозиции? С другой стороны, что вы, как оппозиционный политик, больше всего возмущаетесь властями?
В течение многих лет мы уже наблюдаем в Германии злоупотребления правами со стороны каждой власти. Эти нарушения прав начались с спасения Греции в 2010 году. годы. Лиссабонское соглашение ЕС предусматривает, что международное сообщество не несет ответственности за долги стран-членов. Из-за срочных займов Греции Лиссабонское соглашение было расторгнуто с помощью правительства Германии. Но этого было недостаточно. Решение 2015. чтобы открыть границы для беженцев, канцлер Ангела Меркель нарушила действующие правила, содержащиеся в Шенгенском договоре. С этим решением почти 2 миллиона мигрантов стекались в Германию в поисках преимуществ нашей социальной системы. В основном это были не беженцы, которые СМИ пытались скрыть от немецкого населения. Этот приток связан со значительным ростом преступности. Настроение населения с 2015 года. годы изменились и перешли от принятия к отказу от иммиграции. AfD-единственная партия, которая постоянно указывает на существование проблем и негативных событий в немецком обществе с момента его основания в 2013 году. годы. С сентября 2017 года. в течение многих лет я был частью группы AfD в немецком Бундестаге. Здесь мы, как оппозиция, можем заставить правящие партии занять наши позиции. Мы понимаем, что в краткосрочной перспективе мы не получим большинство за наши собственные законодательные изменения, но поэтому мы всегда и постоянно можем указывать на то, что не так.
– Сведоци смо тога да је економска криза која је почела 2008. године оставила негативне последице на ЕУ. Та криза још увек није решена, и за сада се не назире када ће бити. Немачка је земља која има најјачу економију у ЕУ и од ње се највише очекује по питању решавања проблема са кризом. С друге стране, највише критика из других чланица ЕУ било је упућено управо Немачкој због начина решавања кризе, односно увођења непопуларних мера штедње. Какве су по вама шансе за економски опоравак ЕУ и да ли ће ЕУ успети да превазиђе економске проблеме?
Економски проблеми Европске уније резултирали су, између осталог, и због неисправне изградње ЕУР-а Лично, не верујем да можемо да решимо економску и финансијску кризу која се годинама продубљује. Бар не са тренутном конструкцијом Европске заједнице каква је сада. Дозволили смо да једна добра идеја прерасте у бирократско чудовиште са комунистичким особинама. Ако не успемо да реформишемо Европску Унију као што је била Европска заједница 1989. године, а то је била заједница националних држава, ЕУ ће се распасти. То већ видимо у многим европским земљама.
Фото: Улрих Еме и Драгана Трифковић надгледају председничке изборе на Криму (лична архива)
– На економску кризу у ЕУ, надовезала се мигрантска криза. Дошло је до историјских миграција са Блиског Истока у Европу. Највећи део миграната је имао за циљ да дође у Немачку, а ваша Влада је то у великој мери одобрила. Како су такве одлуке утицале на Немачку и колико је сада озбиљан проблем са мигрантима у Немачкој? С каквим конкретно проблемима се сусреће немачко друштво у вези са мигрантима и какве мере ви предлажете за решавање тих проблема?
Мигранти долазе у Немачку из многих регија. Са Блиског Истока, држава Магреба, Африке, бивше државе ЗНД, Авганистана и Пакистана. Проблеми су озбиљни. Један од главних проблема је недостатак образовања. Велики део њих је неписмен. Проћи ће много година пре него што ти мигранти постану независни од државне подршке у радном животу. Такође, криминалитет је значајно порастао због доласка миграната. Депортације се тешко спроводе, јер у Немачку може да се уђе без папира, али не може да се изађе без важећих докумената. Средство притиска за Немачку могло би да буде отказивање развојне помоћи државама које не повлаче избеглице. Притисак на мигранте се може постићи променом система азила тако што ће се са новчаних накнада прећи на накнаде у натури. Ако не постоји право на социјалну помоћ, већ само на становање, храну и медицинску негу, пропашће модел имиграције у нашем друштвеном систему. Поред тога, наша држава мора коначно да спроведе депортацију 600.000 људи којима је одбијен захтев за азил.
– Да ли ће по вама земље Балкана постати чланице ЕУ и како гледате на уцене које је ЕУ испоставила Србији?
ЕУ је зауставила процес укључивања нових чланова до 2025. године. Неизвесно је да ли ће после бити могућ пријем нових чланова због проблема са којима се Унија суочава, као и ставова појединих чланица које верују да су ЕУ потребне озбиљне реформе и да не може да прихвати нове чланове све док не реши своје сопствене проблеме. Са друге стране, балканске земље су се обавезале на европске интеграције, а сада изгледа да Сједињене Државе чине велики притисак да би се оне што пре прикључиле ЕУ. Главни проблем је тај што су европске интеграције ових земаља повезане са интересима Сједињених Држава (не рачунајући шири контекст америчких интереса у ЕУ), и што је услов за пријем Србије да се одрекне 15% своје територије и признавање незаконитог сепаратистичког Косова. Ниједна нормална земља на свету се не би одрекла своје територије, посебно не због уласка у ЕУ, која се сада налази у јако лошој ситуацији.
Не верујем да ЕУ, оваква какву је знамо данас, има будућност. У све више земаља, тренутно у Италији, незадовољство због ЕУ расте. Државама Вишеградске групе тренутно прети казна ЕУ због њиховог одбијања да прихвате избеглице, чак су им претили да ће укинути субвенције. Из ових разлога, не видим приступање балканских земаља 2025. године у ЕУ. Отцепљивање Косова од Србије био је произвољан чин који би требало исправити.
– Не тако давно смо заједно боравили на Криму где смо посматрали председничке изборе. Какви су ваши утисци са Крима? Да ли сте вашим колегама из Немачке пренели утиске и какве су биле њихове реакције с обзиром на то да је у питању територија чије присједињавање Русији многи оспоравају? Да ли сте у Немачкој имали проблема због тога што сте посетили Крим и како су немачки медији о томе извештавали? У ЕУ се много говори о слободама и правима, али се стиче утисак да њих баш и нема толико?
Посматрање председничких избора на Криму је био за мене велики догађај. Становништво Крима је на овим изборима гласало по други пут на референдуму да остану у Руској Федерацији. Очекивао сам да моја посета изазове реакције барем украјинске стране. То се није догодило. Међутим, обратили су ми се колеге из других странака и питали ме о Русији. Невероватно је то што оптужују Путина да није демократа. И то једног председника који је добио више од 70% гласова свог народа на последњим изборима. Сваки западни председник сања о оваквим изборима. Ако је мерило начин на који се третира опозиција, онда Немачка такође има проблем са демократијом.
– Како оцењујете немачко руске односе, посебно у светлу санкција које су наметнуте Русији? Да ли немачки привредници трпе због тих санкција, и да ли су оне у вашем интересу? Ипак и поред санкција Немачка са Русијом реализује енергетски пројекат Северни ток 2. Да ли ће он допринети чвршћем повезивању Немачке и Русије и како видите перспективу даље узајамне сарадње? Да ли ће режим санкција остати још дуго на снази или постоји шанса да се ситуација поправи?
Мислим да је тренутна ситуација изузетно критична. Да бисмо проценили стање, морамо да погледамо геополитичку ситуацију. Руски савезник Асад је и даље на власти у Сирији, и чак је уз помоћ Русије успео да победи побуњенике. Председник Сједињених Држава недвосмислено је прекинуо нуклеарни споразум са Ираном, другим савезником Русије, иако је Међународна агенција за атомску енергију потврдила да Иран поштује уговор. Немачко-руски односи су озбиљно погођени санкцијама које су везане за Крим, али и тензијама између НАТО и Русије на источној граници ЕУ. Притисак европских партнера на Немачку у вези са Северним током 2 је огроман. Моја странка је посвећена нормализацији односа са Русијом како би се олакшала ситуација у Европи. Представници међународне заједнице, који су заинтересовани за мир у Европи и за добре односе са Русијом, морају одмах да се приберу и да зауставе ратне хушкаче.
23. Септембар 2019.
Превод са немачког: Светлана Максович
