Написано: Милош Здравкович
Добыча нефти может стать решающим фактором в перестройке глобального распределения сил
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања – другим речима економијом. Тако на пример производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Почетком године дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.
Због повећане производње нафте из битуминозних (уљних) шкриљаца очекују се велике промене на светском тржишту енергената. У случају наглог пада цена сирове нафте бруто национални/домаћи производ (БДП) у Русији би пао за 1,2–1,8%. Шта би се догодило са бруто националним дохотком Саудијске Арабије, Ирана, Венецуеле – не може се ни претпоставити. На први поглед изванредан сценарио за стратеге Вашингтона, али… Последица пада цена нафте катастрофално би се одразиле на америчке енергетске (пре свега нафтне) компаније. Али кренимо редом…
Бум америчке производње гаса из шкриљаца може смањити зависност потрошача у свету од снабдевања гасом из Русије, Ирана и Венецуеле. Без открића гаса из шкриљаца у 2040. години ове земље подмиривале би око 40 одсто глобалних потреба за гасом, али са гасом из шкриљаца овај проценат је смањен на 26 одсто (Извор: хттп://www.нyтимес.цом).
Организација земаља извозница нафте (ОПЕЦ) је реаговала на америчку производњу нафте из шкриљаца рекавши да то представља велику промену у традиционалном приступу тржишту, на коме земље ОПЕЦ нису једини произвођачи нафте. Понуда је превелика, али то није проблем ОПЕЦ. Овакав потез представља значајније удаљавање од уобичајене политике ОПЕЦ смањења понуде у циљу стабилизације цена. За време финансијске кризе 2008/2009, картел је знатно смањио производњу не би ли спречио даљи суноврат цена. Овог пута суздржао се од таквих потеза, пребацујући притисак на америчку производњу из шкриљаца. Произвођачи из Персијског залива, чији су производни трошкови нижи (Саудијска Арабија, лидер и највећи произвођач ОПЕЦ, Кувајт, Катар и Уједињени Арапски Емирати), радије би „прегрмели“ период нижих цена и на дуже стазе очували позицију на тржишту, а притом потукли конкуренцију из САД и Русије. Њихов приступ је дијаметрално супротан оном који имају земље попут Венецуеле, Русије и Ирана, којима су потребне више цене нафте да би уравнотежиле своје буџете и појачале краткорочне фискалне позиције. Цена производње нафте у Русији у сибирским условима знатно је виша, а неупоредива је са ценом америчке производње.
СИТУАЦИЈА У ЈЕМЕНУ
Међународна агенција за енергију слути све мутније прилике на светском тржишту „црног злата“. У међувремену, осетан пад броја бушотина на америчким налазиштима нафте из уљних шкриљаца и ратни хаос у Јемену, два су фактора која утичу на текући раст цене барела. Неизвесност на светском тржишту нафте подстичу истовремени, а противречни потези неких од водећих снабдевача и купаца те сировине. Док Кина тренутно бележи најнижи квартални привредни раст од 2009. године, најмоћнија економија света упоредо наставља са рекордном куповином нафте. Прошлог октобра, када је Кина покуповала сву нафту на берзи у Сингапуру, финансијска тржишта сматрала су да Пекинг то чини да би увећао залихе.
Сада, када је Кина од почетка априла већ пазарила 9,5 милиона барела нафте са датумом испоруке у јуну и јулу, берзе више нису сигурне да је само складиштење залиха мотив за највећу набавку нафте од прошлог октобра. Берзе спекулишу да Кина набавком огромних количина нафте у време рекордно ниске цене планира да се у будућности наметне као фактор у одређивању вредности барела на глобалном тржишту. А то све у светлу недавне процене америчке банке Голдман Сакс да би светске резерве нафте могле да пресуше већ за двадесетак година.
Већи део енергетских потреба света покрива се из угља и нафте. У структури енергената угаљ учествује са 27%, нафта са 32%, гас са 20,0%, нуклеарна енергија са 6,2 %, остали енергенти (обновљиви) са 14,8%. Потрошња угља и даље је висока захваљујући Кини, која производи скоро 45% тог горива у свету. А потрага за нафтним изворима је све тежа и скупља. Бушотине се налазе у све неприступачнијим деловима Земље, на ободима полова и морским дубинама, где је потребно савладати слој морске воде, понекад и до четири хиљада метара да би се дошло до морског дна и отворила бушотина. Постојећи извори сирове нафте распоређени су тако да преко 60% резерви лежи у земљама ОПЕЦ и Блиског истока. Што се тиче трајања нафте као енергента, процене су да ће до 2020. доћи до максималне експлоатације, после чега следи пад производње (Извор: хттп://www.нyтимес.цом).
После угља, нафте и гаса, када је реч о фосилним горивима, угљоводоници из шкриљаца или другачије речено гасни и уљни шкриљци у свету, постају нови велики енергетски адут. За њих се, додуше, зна већ стотину година, али због некада веома јефтине нафте, готово да их нико није користио. Али са садашњим наглим развојем технологије за њихово коришћење, а посебно веома израженом геополитичком улогом нафте и гаса, они као сировина за производњу нафте, гаса, али и електричне енергије постају веома значајан фактор.
Даљи развој прилика у Саудијској Арабији – после интервенције у Јемену – тренутно је ипак највећа загонетка на светском тржишту нафте. Наиме, већина саудијских налазишта „црног злата“ налазе се на истоку земље, у региону где живи шиитска мањина. Ријад је у Јемену кренуо у војну офанзиву против шиитског племена Хути. Да ли тај корак Ријада у Јемену може да изазове побуну шиита на истоку Саудијске Арабије, односно да ли би се водећи светски извозник онда суочио са војном акцијом на два фронта? Такав сценарио могао би да поремети прилике на глобалном петро-тржишту.
ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДА ЦЕНЕ НАФТЕ
Купци нафте су до јуна ове године већ уштедели око 400 милијарди долара;
Снижење цене барела за сваких 10 долара додаје 0,13-0,18 одсто глобалном БДП земаља купаца;
Русија није чланица ОПЕЦ, али је други највећи произвођач нафте на свету, и пад цена нафте значи губитак и до 100 милијарди долара за њихов буџет;
У Немачкој би предузећа и приватна домаћинства у идућој години могла да уштеде 35 милијарди евра због пада цена нафте;
Тешка рецесија погађа амерички енергетски сектор – тојест англо-америчка доминација у свету производње и трговине нафтом је завршена;
Највеће светске компаније смањују за половину издатке за истраживање и развој нових нафтних поља.
12. август 2015.
