Пишет: Павел Еремич
Млади од 15 до 29 година тј. млади који су радно способни према попису из 2022. сачињавају 15.8% становништва Србије. У односу на попис из 2011. дошло је до пада од скоро 4%, што је још један од доказа да се тренд исељавања младих из државе наставља и да млади нису задовољни приликама у којима се налазе.
Природно се постављају питања: Због чега млади напуштају земљу? Појава одласка младих из земље у већем броју настала је деведестих година услед ситуације у којој се налазила држава. Распад земље, грађански рат, санкције СРЈ и хиперинфлација, терористичке акције УЧК, нелегално НАТО бомбардовање, девастирана привреда и општа политичко-економска нестабилност само су неки од разлога који су мотивисали младе да промене средину.
Међутим, и након проласка кризног периода није дошло до побољшања ситуације, напротив број младих који се исељавају све је већи. Због чега? У протекле две деценије пропуштена је прилика за стварање система који би омогућио младом човеку да има перспективу останка. Млади у Србији не виде заокружен систем у којем имају прилику да дођу до друштвеноекономског положаја који су својим трудом и образовањем заслужили. Млади не виде демократију, шансу за једнакост, прилику за поштен живот, осећају се понижено јер су неуки и необразовани данас изнад њих. Бахатост устаљених политичких структура довела је до стварања изузетно нездравог система. Шта преостаје младима? Борба. Данас ће многи разочарано рећи да је борба узалудна, да је то само губљење времена и “Сизифов посао”. Упркос свим тешкоћама млади се највише одазивају на позив за борбу за промене. Слободарске традиције српског
народа још увек живе у духу младих, па иако њихова борба изгледа као да је борба са ветрењачама они је и даље воде. Енергија младих у борби за промену система и боље сутра, као да оживљава Његошеве стихове: “Нека буде што бити не може.”, и Камијеву реченицу: “Буним се, дакле постојим!”.
Борба за промену система је вишеслојна, и садржи распон од личних промена код сваког појединца до крупних политичких промена. Млади се боре за достојанство, за поштовање, боре се против корупције и купљених диплома, боре се за промену ствари из корена. Борба одржава наду за бољим сутра, даје перспективу останка и опстанка! Шта је потребно за промену система, и шта је обавеза младих? Да би дошло до промене система првенствено је неопходно да дође до смене владајућих структура које доказано не воде рачуна о интересима младих, и на њих гледају као на потрошну робу. Млади су уморни од гледања истих лица која су присутна на политичкој сцени целог њиховог живота. Међутим, није само то довољно, потребно је да на место креатора политика дођу нови, млади, образовани, неукаљани и поштени људи који ће поставити здраве основе система. Млади желе да живе у уређеном систему
и друштву. Неопходан је низ мера омладинске политике које ће бити афирмативне. Такве мере тичу се побољшања услова студирања, могућности запошљавања без партијске књижице, пореских олакшица за младе предузетнике, подршке младим талентима у образовању, спорту и уметности и многе друге. Потребне су озбиљне националне стратегије из различитих сфера попут образовања које ће показати младима да држава брине о њима.
Коначно, за промену система поред борбе, потребна је воља за појавом нових лица! Да би промене почеле већ данас нека свако од нас крене од себе, започне да врши промене у свом окружењу и постане Ново лице Србије које жели да види. Борба за боље сутра никада није “Сизифов посао”, већ наша обавеза према будућим генерацијама, али и нама самима, као и целокупној заједници.
25. фебруар 2024.