Автор: Пол Крейг Робертс
Трампов првобитни план је био да се брзо реши страних ратова како би се фокусирао на домаћу агенду своје председничке кампање под називом „Учини Америку поново великом“.
Трамп је открио да демократске „судије“ и неке од њих из редова РИНО-а (Republican in name only) могу да га блокирају и одврате од уклањања илегалних странаца који немају право да остану у САД и од вршења његових легитимних овлашћења као председника за реформу корумпиране и идеолошке америчке државне службе. Државна служба је одговорна извршној власти, а не судству, али судство, увек настојећи да прошири своју моћ, настоји да успостави контролу над Канцеларијом председника.
На домаћем фронту, фрустрације и кашњења преоптерећеног правосудног система померила су Трампов фокус на иностранство као алтернативни начин да се Америка поново учини великом.
На недавној конференцији за новинаре са краљем геноцида Нетанјахуом, председник Трамп је прогласио да је Газа под америчким поседом. На питања медија, Нетанјаху се чинило да се слаже, барем ради избегавања сукоба са америчким спонзором Израела.
Трамп је почео да описује нови Блиски исток. То више није онај који је Вашингтон стварао за Велики Израел. Израел је натерао Вашингтон да уништи супротстављене арапске земље – Ирак, Либију и Сирију – маскирано као „рат против терора“. Нови Блиски исток треба да буде Вашингтоново колонијално царство, у којем Вашингтон на нови начин постиже контролу над токовима нафте.
За разлику од старог колонијализма у којем су Британци и Французи експлоатисали регион, шаљући профит кући, Трамп нуди Саудијској Арабији, последњој преосталој арапској земљи, млађе партнерство. Млађе партнерство се нуди и Иранцима. Саудијци и Иранци су у искушењу да прихвате млађа партнерства јер их то спасава од америчко-израелских напада.
Газа, сугерише Трамп, биће високо развијено сидро за обогаћивање целог Блиског истока. Нови амерички колонијализам, за разлику од старог, је царство поделе профита. И он окончава израелско-арапске ратове.
Тешко је не видети ово као бриљантно решење. Али свет никада није очекивао ништа слично. Можда је амерички владајући естаблишмент сео са Трампом и објаснио му ситуацију.
Уместо америчког неоконзервативног униполарног света америчке хегемоније, доћи ће до поделе света између три силе – Вашингтона, Русије и Кине. Хоће ли ционистички неоконзервативни амерички политичари ово прихватити или ће наставити своју тежњу ка хегемонији?
Пут напред није јасан. Председника Путина не занима само преговарачки крај сукоба у Украјини. Путин жели споразум са великим силама којим се окончава сукоб Запада са Русијом. Путинова агенда иде далеко даље од пуког окончања сукоба са Украјином.
Могу ли Трамп и Путин обновити напоре Регана и Горбачова и окончати оживљавање Хладног рата који су покренули неоконзервативци?
Ако не, рат ће бити пред нама.
Источник: On the Trump Front — a change in the agenda? |
30. мај 2025.