Наука и общество

Александар Милутиновић: У сусрет својевољном краху једног народа – Pride за Косово

Пише: Александар Милутиновић

Голи оток, јавно скривени симбол државе описане као антисрпско кретање, постао је и несвесно наша умна и животна стварност. Паралелни свет. Можда је то била крвава претеча данашњих ријалитија, када свесно и под неким притиском бирамо да гледамо више у ТВ, више него у живот који измиче. Најобразованији су нас повели тим путем и први пристали на све  лоше. Остали су следили. Шта ће било ко условно мање важан, кад професори (махом) на све ћуте и налазе изговоре и оправдања за одступ од свега што смо некад  успешно били?

Офарбана стварност. Имагинаријум. Нова обележја некад поносног народа постала су: преумљење, одрицање, самопорицање и страх од неслагања. Неиздрживи бол да се буде вук и самопоништавајућа жеља да се остане у стаду и буде овца. Несавладивост притиска јавног неслагања са курсом који трасира пропаст. Казна која лебди над сваким промишљањем. Некад под батинама, мучењем, данас драговољно. По узору на преумљење и опортунизам оног што га још  недостојнији вичу: „Ацо, Србине“ (и велеиздајниче, додаје глас из масе, судиће ти се…).

Након комунистичког терора увијеног у обланде чобанског rock and roll-a, куповине фармерки у Трсту и живота на кредит, наступиле су чемерне деведесете. Ратови без идеје шта после њих и Њега и шта Он жели од нас и њега (рата). Издали смо Крајину да нам не узму Косово и Метохију. Није вредело. Кулминирало је 1999. „победом“ која је то понегде и била (као на Кошарама и Паштрику), али која нас је увела у мир деструктивнији од рата. Од тада ми се закаснело хватамо за сламке, али и тада невољно, неискрено и с болном гримасом. Реформишемо се, дигитализујемо, гледамо БДП, гласамо, купују нас за 50 и 100 евра. Тако разбијени, отуђени од завета и покиданих нити између прошлости, садашњости и будућности одлучујемо супротно од Пилипенде и надамо се да ће бити довољно ако можемо да причу о патриотизму заменимо за причу о бесним колима. Даље не добацујемо. Тако данас док чекамо финализацију издаје, трућкамо о некаквој „Заједници српских општина“ и евентуално оснивање исте представљамо као велики успех у криминалу заглибљене, отуђене и озвереле олигархије. Поново „побеђујемо“ на тв-у и губимо на терену. Али, то нам више и не смета. Одавно. Продали смо се. Вајни научници за грантове, понеки за функције, понеки за  послове, сви наспрам могућности… Биће нам као лакше без Косова.

Показало се да су нас непријатељи некад више ценили него ли што смо сами имали свест о себи. Пре свега због оног што смо били. Због жеље за слободом и спремности на жртву за више циљеве. Нису нас волели ни Турци ни Немци ни Амери, али док смо били себи налик бар су нас поштовали, бар мало. Постоје ту разни примери. Ево неких… Сетимо се да је немачки цар Вилхелм рекао да је 60 хиљада српских војника одлучило Први светски рат, да је Хитлеру за рођендан донета плоча из Сарајева која описује пуцањ Гаврила Принципа у који је стао сав вапај потлачених тога времена. Да су Турци понекад имали и обзира уз све злочине па је Пећка патријаршија трајала и кад увелико није било државе`           . Ако погледамо шта све садржи Резолуција 1244, а шта смо ми све предали, с њом у несагаласју у ових 20 година, видећемо да су нас чак и тад више ценили него што смо ми сами себе вредновали. Иако неискрена, та резолуција, можда је била шанса коју су нам непријатељи дали да нас по последњи пут провере и да виде да ли је некад духом и делима велики народ постао колонија каква никад није био. Сад задовољно трљају руке. Постали смо и претворени смо у банана државу. Поприлично својевољно. У ону што странцима плаћа папрено отварање радних места, а својима то не да. У ону што уништава своје реке и то представља к’о успех. У ону где је увознички лоби примат. У ону што има лажну и купљену опозицију. У ону што је поистоветила колонијалну управу са државом и где се сваки глас који каже нешто против криминала, корупције, неправде бива преведен у напад на „државу“. У ону где је загађење табу тема, а реке пуне смећа стандард… И да не ређам даље.

Овим што и дефинитивно следи (https://stanjestvari.com/2023/01/20/srbija-je-spremna-da-prihvati-francusko-nemacki-plan/), а што ће бити представљено као нови успех новог-старог председника/премијера/ППВ-а, ми ћемо се и дефинитивно исписати из државности и народности. Ово, тада већ потпуно, неће бити исти народ који већ данас јако мало везе има са Србима херојима  свих епоха од Немањића и пре па до 1918. Народ који се одрекао себе и дела своје територије.

Да Вас не поздрављам традиционално са „Догодине у Призрену“, јер то више има мало смисла. Оваквим ће односом политике и људи, а после најављених догађаја, Призрен јако брзо бити у Београду а Нови Пазар, Нови Сад и Бања Лука све даље истом.

Како радили, тако нам Бог помогао.

31. јануар 2023. 

 

автор-аватар

About Центар за геостратешке студије

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.rs

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *