Са Драганом Трифковић, генералним директором „Центра за геостратешке студије“, о проблему миграције косовских Албанаца у ЕУ разговарао Мануел Оксенрајтер (МО), главни уредник немачког часописа ZUERST.
МО: Масе Албанаца са Косова и Албаније „беже“ у земље ЕУ, углавном у Немачку. Хајде да причамо о Албанцима са Косова, да ли ови људи трпе политички прогон или дискриминацију што их приморава да напуштају домове?
ДТ: Основни проблем већине Албанаца са Косова је то што немају новац, запослење и будућност. Наиме, они не виде никакву перспективу у такозваној „држави“ Косово, нити перспектива реално постоји у тим оквирима. Природни ресурси Косова и Метохије су велики, али они нису под контролом инсталираних власти, као ни створени ресурси који су отуђени од Србије. Највећу корист на Косову и Метохији од 2000. године остварује америчко-турски капитал у областима инфраструктуре, рудних богатстава, осигуравајућих друштава и енергетике, а интересантно је да се ту налазе имена оних који су директно учествовали у бомбардовању Србије као што су Тони Блер, Мадлен Олбрајт и Весли Кларк. Косово нема економију која се заснива на реалним основама и чак 99% производа се увози на територију Косова и Метохије, од како је оно насилним путем одвојено од Србије. У таквим условима нема говору ни о каквом развоју или перспективи, већ искључиво о сиромаштву. Уз то у свим структурама заступљени су криминал, корупција као и насиље мафије и политичара (у овом случају мафија и политичари су једно те исто). Појавила су се и извесна сведочења да је један од мотива за одлазак са Косова претња регрутацијом за потребе ратовања у Сирији, Ираку и Либији.
МО: У каквој је ситуацији српска мањина на Косову и Метохији?
ДТ: Демографска слика Косова и Метохије је потпуно измењена од доласка НАТО снага и протеривања 200 000 Срба из својих домова. Посебно након мартовског погрома 2004. године, када су Албанци организовано кренули у напад на Србе у свим срединама где је још преостало Срба, постало је јасно да Србима на Косову и Метохији нико не гарантује право на живот. Међународне снаге КФОР-а су мирно посматрале дивљање албанских насилника над Србима, српским црквама и гробљима. Осим што Срби на Косову и Метохији немају никакву међународну заштиту (мислим од стране међународних структуре НАТО и УНМИК које су тамо присутне), они немају заштиту ни од своје државе Србије. Наиме српске власти које су под потпуним утицајем Вашингтона и Брисела потписале су низ договора којима су де факто признале Косово као „независну“ државу и предале српски народ на немилост албанским терористима који су се у међувремену запослили на „државним“ функцијама. Садашње државно руководство Србије заслужује неку посебну „награду“ јер је јединствено по томе што је само укинуло институције своје државе у јужној српској покрајини, укључујући и полицију и правосуђе. Тиме положај Срба на Косову и Метохији постаје још тежи, а да не говоримо о томе да су САД одобриле трансформацију Безбедносних снага Косова у Армију Косова. Косовске безбедносне снаге у потпуности сачињавају УЧК терористи, који ће сада бити некаква армија.
МО: Какву врсту власти видимо данас на Косову?
ДТ: Видимо власт коју је инсталирала америчка администрација и која је сачињена од УЧК терориста, трговаца људским органима, наркодилера и људи који су одговорни за велике злочине. Многи ту такозвану државу са правом називају називају „нарко-терористичка држава“. Довођењем таквих структура на чело неке заједнице, запад подржава криминализацију и деградацију друштва и постаје инспиратор и покровитељ злочина. То је власт која у потпуности ради под контролом Вашингтона и ван тога нема никакве надлежности. У таквим околностима не може се ни очекивати другачија ситуације од ове о којој разговоримо, а то је да већина становништва жели да побегне са Косова. Многи од њих су имали велика очекивања од такозване независности и доласка „демократије“ али сада је прошло довољно времена и свесни су тога да живе у далеко горим условима него раније. Неупоредиво горим. Временом ће се ситуација додатно усложњавати у том смеру.
МО: Шта можемо рећи генерално о понашању албанске већине према српској мањини на Косову?
ДТ: На Косову и Метохији је етнички очишћен српски народ који је вековима живео на том подручју. Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију протерано је преко 200 000 хиљада Срба, уништено је око 150 цркава и манастира. Извршен је геноцид не само над живим Србима, већ и над мртвим. Оскрнављено је преко 250 православних гробаља. Преостали Срби на Косову и Метохији живе у сталном страху за свој живот, немају никакву заштиту нити им ико гарантује основна људска права и подвргнути су константном насиљу. Запад је, као и у случају Ирака, Либије, Сирије, исконструисао лаж која је послужила као „аргумент“ за агресију на Србију тј. бившу Југославију. Постоји и немачки документарни филм „Es begann mit einer Lüge“ који говори о томе. Након бомбардовања потпуно су се промениле околности. Албанци су добили пуну подршку за своје дивљачко понашање и они злочин који чине према Србима сматрају легитимним. Албанци нису одговарали за своје стравичне злочине, укључујући и трговину људским органима. Морам да нагласимо да у томе подршка Запада игра велику улогу.
МО: НАТО је напао Србију 1999. а косовска терористичка група УЧК је деловала као НАТО трупа у позадини. Резултат рата је оснивање „независног Косова“. Да ли постоји контекст између агресије 1999. и данашње ситуације?
ДТ: Садашња ситуација са Косовом и Метохијом је проузрокована НАТО бомбардовањем Србије. У немачкој јавности су све више присутни гласови о томе да је бомбардовање Србије било нелегално, односно супротно Међународном праву што се никада није могло ни доводити у сумњу, али и да је то била погрешна одлука (бивши канцелар Шредер, Ханс-Кристијан Штробел, Севим Дагделан итд.). Недавно је у Бундестагу немачка посланица изнела чињенице да Немачка финансира терористе на Косову. Хтела бих да напоменем да Немачка не води самосталну политику на Балкану, већ подржава политику САД и Велике Британије, али на сопствену штету. Између осталог, последице такве политике су и албански емигранти у Немачкој. Поред „независног Косова“ као резултате бих навела стављање Међународног права ван снаге и увођење закона силе. Алтернатива томе је поштовање Међународног права, територијалног интегритета Србије у складу са резолуцијом УН 1244 и ускраћивање подршке терористичим структурама на Косову и Метохији, што ће неминовно доћи на ред.
МО: Каква је била ситуација на Косову пре 1999. године?
ДТ: Не могу да кажем да је ситуација на Косову и Метохији била добра пре 1999. године, далеко од тога, али је она била под контролом. Одувек је постојао проблем, везан за албанску заједницу са тероризмом, организованим криминалом, корупцијом, трговином дрогом и људима, међутим српске безбедносне снаге су се постојано бориле на сузбијању тих претњи. Оног тренутка када су се српске безбедносне снаге повукле са територије Косова, након потписивања Кумановског споразума и када је контролу над покрајином преузео УНМИК односно КФОР, дошло је до ескалације свих проблема, а последице ће бити дугорочне.
Интервју је објављен у августовском броју немачког часописа ZUERST (www.zuerst.de)
Посрбила: Светлана Максович
1. септембар 2015.
