Пишет: проф. д-р Деян Мирович
После начала войны на Украине в регионе возникла расовая принадлежность к первобытной русофобии. Местные политики, общественные деятели и СМИ, за почетными исключениями, используют язык вражды, чтобы льстить Вашингтону и Брюсселю, полагая, что таким образом они сохранят свои функции и синекуру.
Тем не менее, директор АНБ пошел дальше всего в этой антироссийской истерии. Несмотря на то, что он возглавляет учреждение, которое требует сдержанных и серьезных публичных выступлений, он появился в качестве единственного гостя в телевизионном шоу, которое длилось два часа. Таким образом, он нарушил неписаные правила каждой серьезной службы в мире – чтобы руководители агентств безопасности никогда не появлялись на шоу такого типа.
Ипак, Вукшићева жеља да се наметне америчкој амбасади за још један мандат је изгледа била јача од правила службе. Вукшић је „открио“ да највећа опасност Црној Гори, наводно, пријети од Русије. Како и зашто није изнио у свом двочасовном ријалити наступу.
Можда је Вукшић мислио на српску пензионерку Бранку Милић коју је наводно ангажовао руски ГРУ да смијени власт у Црној Гори 2016, према верзији Катнића и ДПС-а? Вукшић ни приближну храброст није показао када га је новинар упитао за Брана Мићуновића и Веселина Вељовића.
Опасност која вреба из далеке Русије је изгледа ипак мање непријатан исход од могућег сусрета са поменутим сународницима, поготову у случају одласка са чела АНБ. У њиховом случају он користи дипломатски речник, за разлику од руског питања гдје се није устручавао да изнесе естрадне оптужбе.
Исти мањак храбрости је показао када му је тражено да званично објави разлоге за забрану уласка професорима из Србије у Црну Гору. Вукшић је у овом скандалозном интервју, како се не би замјерио америчкој амбасади, стигао да се дистанцира и од Митрополије, упркос избалансираној и умјереној изјави митрополита Јоаникија о рату у Украјини.
Након оваквог наступа више се и не поставља питање како је овакав, до избора 2020, полуанонимни локални адвокат и аматер могао да дође на чело тако важне институције као што је АНБ.
Право питање је, међутим, како овакви људи могу бити сматрани за просрпски дио црногоског друштва, ако се јавно дистанцирају од Митрополије и одају најнижој русофобској пропаганди.
У том контексту, ДПС и СДП кадрови су далеко искренији и доследнији у својој политици од Вукшића јер се не претварају да припадају просрпском дијелу друштва.
25. март 2022.
