Интервью Драганы Трифкович для eadaily.com
Да ли мислите да Горану Ћирићу прети опасност да буде процесуиран због учешћа у рату у Донбасу ако буде изручен на захтев Србије?
Сматрам да је главни разлог због ког Србија тражи изручење Горана Ћирића управо процесуирање због учешћа у рату. Од 2014. године, када је измењен кривични законик, српска власт је уложила велике напоре како би вратила у Србију све добровољце из Донбаса који имају наше држављанство. Већини добровољаца је нуђена нагодба пре увођења измена закона, да се врате сами у Србију уколико не желе да буду осуђени. Чињеница да је српско руководство слало своје изасланике у Донбас како би утицали на то да се добровољци врате у Србију, говори у прилог чињеници да им је то било јако важно. По мом мишљењу, измене закона су усвојене искључиво због украјинског ратишта и то под притиском западних амбасада. Из тог разлога верујем да би и Горан Ћирић био гоњен за учешће у рату, уколико би био испоручен Србији.
Да ли је по вашем мишљењу његов случај политички мотивисан? Његов адвокат је уверен да је случај злоупотребе овлашћења само изговор да се преко Интерпола захтева његово изручење из Русије?
Мислим да је адвокат господина Ћирића у праву. То није први случај где покушавају да преокрену ствари и гоне добровољце наводно због привредних прекршаја. Срби и Руси имају дугу традицију међусобног помагања у ратовима и када је почео конфликт у Донбасу, многи људи у Србији су били заинтересовани да иду тамо како би заштитили руско становништво. То су на неки начин схватали као обавезу и дуг према руским добровољцима који су учествовали у конфликтима на простору бивше Југославије, на страни Срба. Српски режим је чинио све још пре измене закона, да спречи одлазак добровољаца. Било је случајева да су пратили преписку оних који су тражили могућност да оду у Донбас, а затим их је полиција приводила на разговор на основу њихове заинтересованости. Било је случајева и да су узнемиравали породице добровољаца који су отишли у Донбас, па је то било пресудно да се неки од добровољаца врате, јер су били забринути за своје породице. У склопу тога треба посматрати и чињеницу да је Петар Порошенко је долазио у званичну посету Србији док је био председник Украјине и том приликом су потписани стратешки договори између Србије и Украјине. Александар Вучић и даље подржава територијални интегритет Украјине и одбија да призна да је Крим део Руске Федерације.
Зашто српско руководство, које Русија сматра пријатељским, прогони Србе који су се борили у Донбасу? Да ли постоје конкретна имена Срба који су прогоњени због учешћа у рату на Донбасу?
Српско руководство игра двоструку игру. С једне стране Русију користи како би задржала своје бирачко тело које је углавном про-руски оријентисано, али тако да са њом не развија стратешку сарадњу. Сарадња са Русијом се развија искључиво у оквирима које Запад одређује. То је углавном сарадња на пољу енергетике у мери којој је Србији неопходна, као и на пољу културе у тој мери да се види руско присуство, али без значајног утицаја на јавно мњење. С друге стране, Србија је последњих неколико година дубоко ушла у зону утицаја НАТО, тако да је чланство остало само обична формалност. Док је јавност била анестезирана причама о руско-српској сарадњи, ми смо осванули у загрљају НАТО. Ако ствари посматрамо из тог угла, нема никакве недоумице о томе зашто Србија гони добровољце из Донбаса.
Што се тиче добровољаца који су до сада осуђени, њихова имена су позната и доступна су јавности као информације од јавног значаја. Виши суд у Београду је до 2018. године донео укупно 29 осуђујућих пресуда против држављана Србије због учешћа у украјинском конфликту. Од тога је 26 пресуда донето на основу признања кривице и нагодбе са Тужилаштвом. Заправо су све добровољце који су се вратили у Србију право са аеродрома водили на информативни разговор и инсистирали на томе да сами признају кривицу уколико желе да буду условно осуђени. У противном, било им је запрећено да ће добити високе затворске казне. Нека од имена добровољаца из Србије који су осуђени су: Стеван Милошевић, Игор Кнежевић, Никола Кљајић и други. О томе су извештавали Радио слободна Европа и истраживачка кућа Бирн. И други српски медији су писали о добровољцима из Донбаса, називајући их плаћеницима и псима рата.
20. Јули 2020.
