Экономика

Србија треба да се ослони на сопствене гасне ресурсе

Срећко Ђукић за ТАНЈУГ

 

Србија би требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, сматра др Срећко Ђукић, економиста и дипломата.

Како је рекао, то је неопходно будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље, посебно великих, моћних земаља,

„Гас потискује нафту, јер је то и енергент и перфектна сировина која не загађује околину. Њему припада 21. век. Није случајно што се он налази у фокусу енергетске, а и генерално, безбедности великих земаља, Кине, Русије, ЕУ, итд. Велике се битке бију да се обезбеди тај енергент до краја овог века“, истиче Ђукић.

Каже да Американци имају већу производњу и потрошњу гаса од Русије, али и дефицит у билансима, јер производе више од 850 милијарди кубних метара гаса годишње, а троше више од 900 милијарди кубних метара годишње. Русија, као мања економија од САД, како додаје, производи око 700 милијарди кубних метара гаса, али је далеко мањи потрошач, а највећи извозник гаса, с обизром на то да извози око 400 милијарди кубних метара.

„Дакле Русија је на једној, САД на другој страни, али највеће тржиште гаса је европско, где се потроши око 500 милијарди кубних метара гаса годишње. Од тога се 40 одсто гаса увози из Русије. То је проблем за Америку и зато она увек поставља питање економске, политичке и енергетске зависности и безбедности ЕУ од Русије. Зато се сада бију ове битке“, објашњава Ђукић у интервјуу за Магазин бизнис.

Мишљења је да ће те битке трајати до краја овог века, односно све док се не појави други енергент, који може у тако масовној количини да замени гас или највећим делом и нафту.

Коментаришући позицију Србије у том рату око гаса, Ђукић каже да смо ми исцрпели наше енергетске могућности, те да можемо да искористимо још мало алтернативну енергију која је била веома популарна једно време – енергија из биомасе, ветрењаче, мини хидроелектране, соларни панели…

„Али, све су то алтернативни облици енергије за које објективни истраживачи кажу да могу да учествују у енергетском билансу са 15, 20 до 30 одсто. А шта да радимо са преосталих 70 одсто? Притом, оних 30 одсто је много скупље од преосталих 70 одсто, јер све те мини електране, ветрењаче, енергију сунца више плаћамо“, наводи он.

Истиче да је за Србију идеално решење био гасовод Јужни ток, који није опстао.

„Што се тиче Србије и наше производње, ја сам поборник тога да искористимо гас који ми имамо, из извора у Србији. Садашња производња домаћег гаса може да достигне око милијарду кубних метара, а могла би да се утростручи, што значи да наредних 50 година можемо да производимо до три милијарде кубних метара гаса годишње“, каже Ђукић.

Додаје да су резерве гаса у Србији верификоване, могу се пронаћи на сајтовима САД-а који су постављени у Будимпешти.  „Американци су то установили. Радили су истраживања и податке ажурирају сваке две, три године. То су новији подаци“, напомиње.

Према његовим речима, „ми треба сопствену производњу гаса да подигнемо и треба да се гасно повежемо са суседним земљама, са Румунијом и Бугарском, јер очигледно је да нећемо имати магистрални гасовод преко Србије“. На примедбу да ће Србија добијати гас из Турског тока, одговара да ће Турски ток пунити део Бугарске, али да постоји могућност да он оде преко источног прстена на Мађарску и на Словачку, а да један део остане у Бугарској.

„Турски ток треба, пре свега, да снабдева део ЕУ, а ми нисмо део ЕУ. Словачка јако лобира за источни прстен у којем су Мађарска, Бугарска и Словачка. Јер, Словачка је, после Немачке, главно раскршће руског гаса у Европи. А то су огромни приходи. И ту нема пријатеља“, каже Ђукић.

Србија би, сматра, морала да се бори да преко Бугарске буде прикључена или на Турски ток или на такозвани Јужни коридор – на гасовод из Азербејџана, који иде преко Турске, при чему један крак треба да иде од Турске за Албанију, Црну Гору, БиХ, Хрватску, а други да иде преко Албаније за Косово.

„Србија би се, у том случају, прикључила преко Косова. Не треба искључити ни ту могућност… Трећа могућност је да се прикључимо на Румунију, која има довољне количине гаса, а ми бисмо могли да узмемо један део“, закључује др Срећко Ђукић.

 

19. октобар 2018. 

автор-аватар

About Центар за геостратешке студије

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.rs

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *