Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ изражава саучешће породицама трагично погинулих Срба. Истовремено очекује да актуелни режим у Београду пронађе начина да се ухапшени Срби пусте на слободу.
Иако је прошло скоро пет дана од оружаног сукоба у Бањској још многе ствари су нејасне и конфузне око самог догађаја. Руски Телеграм близак владајућим круговима у Москви који прати збивања на ратишту у Украјини каже да сукоби у Бањској имају две битне ставке. Прва, да то није могло да се одради без знања и дозволе председника Србије. И друга, да Александар Вучић никада овако нешто не би урадио да није добио сигнале од својих ментора на Западу. Телеграм каже да су преварили председника Србије, да су ти исти обавестили Приштину која је подметнула класичну заседу Србима уз апсолутну подршку КФОР-а који се завршио масакром Срба.
Генерал Момир Стојановић некадашњи шеф војне контраобавештајне службе каже у изјави за Н1 отприлике слично само што износи тврдњу да председник Србије није био унапред упознат са свим овим догађајима, а да су преговоре са КФОР-ом и странцима водили челници ове српске наоружане групе. И он каже да је КФОР обавестио Приштину и Срби су налетели на мину заједничком акцијом РОСУ полиције и КФОР-а који је давао безрезервну логистику и подршку. Разлог за ову подвалу генарал види у томе да се овим путем агресивност, насиље, тортура коју Аљбин Курти примењује према Србима једноставно оправда уласком ове српске оружане групе. Други један генерал иначе председник странке Срце некадашњи начелник генералштаба Војске Србије Здравко Понош у својој изјави медијима каже да се Александар Вучић мало играо рата који је плаћен масакром Срба са севера Косова и Метохије недовољно обучених и припремљених за било какве војне акције.
Како год било ово је велики и страшан пораз пре свега српске државе праћен хорским порукама пре свега заснованих на ликовању од стране западних посматрача и аналитичара уз жаљење за убијеним албанским полицајцем и гнушањем према наводним српским терористима. Цинично, подмукло и лицемерно. Током 90-тих година на стотине српских полицајаца убијено је и рањено и за које време никада се није чула ни реч осуде од стране било којег западаног политичара или аналитичара. Сигурно је да се и данас у администрацији и органима самопроглашене републике Косово налазе они који су чинили злочине над регуларном српском војском и полицијом.
У недељном обраћању председника Србије уочила се његова дистанца у томе да је ова акција резултат косовских Срба а не безбедоносних снага из Србије нити пак било ког појединца из Србије. Тиме председник пере руке од свих ових догађаја. И уопште, после бројних насилничких потеза Приштине било да су у питању регистарске таблице, забрана уласка српске робе, председник Србије се крије иза косовских Срба гурајући их на протесте и на барикаде. Власт у Србији уместо да примени реципрочне мере према Аљбину Куртију зашта има апсолутно и потпуно право Александар Вучић да се не би замерио својим менторима на Западу у прве редове политичке борбе гура Србе са Косова и Метохије. Као да је Косово и Метохија само њихова брига а не брига целе Србије. Међу грађанима Србима на северу Косова и Метохије после ових догађаја крије се бес, туга и разочарење да њихова држава иако се водила неравноправна вишесатна борба између Срба и обучених специјалаца РОСУ полиције уз подршку КФОР-а ништа није учинила да их заштити. Безбедоносне снаге Србије остале су неме.
До доласка на власт Александра Вучића ситуација на северу КиМ је била следећа: о безбедности Срба бринили су МУП Републике Србије у цивилу којих је на северу КиМ било више од седам стотина. Исти посао одрађивала је и цивилна заштита са близу 600 припадника. Са њима је сарађивала на истом послу и координисала активност Косовска полиција заступљена у све четири општине на северу Косова и Метохије. Ове формације као и сами грађани спречавале су улазак РОСУ полиције на север Косова и Метохије. Политичке акције у виду протеста, митинга, демонстрација организовале су локалне самоуправе које су биране по уставу и закону Републике Србије, Српско национално веће и остале институције присутне на овом подручју. Овако организовану одбрану Александар Вучић је Бриселским споразумом уништио и разорио и РОСУ полицији отворио врата на северу Косова и Метохије. И не само то. Да ли зато што је „паметан“ или злонамерно наредио је српским припадницима КПС полиције да напусте посао и да дуге и кратке цеви врате Свећљи и Аљбину Куртију. Још горе, на седници сепаратистичке владе у Приштини председник „Српске листе“ и министар у тој влади Горан Ракић гласа да се на северу КиМ изграде полицијске базе РОСУ полиције уз претходну експропријацију земљишта узетог од Срба. На овако разореном и политички опустошеном подручју Александар Вучић усмерава Србе са Косова и Метохије да демонстрирају чиме постају само глинени голубови над којима се врши насиље од стране РОСУ полиције. Зато главни кривац за тешку ситуацију на северу Косова и Метохије уз терор Аљбина Куртија је и Александар Вучић који му је припремио добар политички терен за његове бруталне и насилничке методе према Србима на северу Косова и Метохије.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позвива преседника Србије по ко зна који пут, а ово је последњи час, да радикално промени своју политику према јужној српској покрајини и очува територијални интегритет Србије. Скупштина Србије мора под хитно да поништи Бриселски споразум, а има разлога јер га Приштина није поштовала. Решавање статуса Косова и Метохије мора да се премести из Брисела у Савет безбедности УН где му је место и где се одлучује и решава на основу Резолуције 1244СБ. Скупштина Србије мора да испуни своја законска овлашћења и распише изборе на северу Косова и Метохије. Скупштина Србије мора уз консензус свих политичких странака у Србији да донесе платформу о Косову и Метохији. Да је она постојала не би Александар Вучић могао да потпише Бриселски и Вашингтонски споразум, а нити да прихвата француско-немачки предлог.
Овакву политичку путању у одбрани Косова и Метохије нормалана Србија би морала да има. Нажалост, од доласка на валст Александра Вучића 2012. године Србија престаје да буде нормална. А он уцењен због бројних коруптивних, криминалних афера, зананих и незнаних, није способан нити је у стању да се бори за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије и поштовање важећег устава на којем је положио заклетву. Нажалост, и даље ћемо слушати његово цвиљење, кукњаву, жалбе, јадиковке али искрене борбе за јужну српску покрајину неће бити. Уосталом, већ виђено.
1. октобар 2023.