Информационная служба Народного движения сербов из Косово и Метохии " Отечество“
Протекла седница Народне скупштине Републике Србије о Косову и Метохији протекла је на већ устаљен начин. Њен формат умногоме подсећа на седницу Скупштине Србије о истој теми у септембру прошле године. Карактеришу је непристојни и неваспитани поступци председника Србије који је вређао посланике, нападао их без разлога извртањем очигледних чињеница, приказивао другачију стварност све у одбрани своје преговарачке позиције која је, данас се јасно види, капитулантска.
Примера ради, од његовог става изнетог у медијима да је прихватио француско-немачки предлог о КиМ до тога да је наједанпут тај предлог само нонпејпер што преговарачку позицију председника Србије максимално девастира. Својим понашањем Александар Вучић је испровоцирао опозиционе посланике који су му јасно и гласно ставили до знања да никакве издаје нити предаје Косова и Метохије не може да буде и да Србија и српски народ још једну издају Александра Вучића неће дозволити. И то је можда најважнија порука ове седнице која у суштини значи да ће отпор председнику у предаји Косова и Метохије бити жесток.
Међутим, оно што је пало у очи на самој седници Скупштине Србије јесте вулгаран, простачки и примитиван тон Александра Вучића о некадашњем председнику владе Србије Војиславу Коштуници. Главни разлог овог безобзирног и дрског напада председника примитивца је потпис Војислава Коштунице на проглас о заштити јужне српске покрајине. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ не може а да се не осврне на оно што је урадио накадашњи председник владе и на оно што сада ради председник Српске напредне странке.
Преговарачки тим Србије у периоду 2006-07. године на челу са Војиславом Коштуницом одбио је Ахтисаријев план који је умногоме давао Србима на КиМ више него што је Бриселским споразумом прихваћено од стране Александра Вучића и Ивице Дачића. У исто време преговарачки тим Србије одбио је са индигнацијом план Волфганга Ишингера који је уствари француско-немачки предлог и о њему уопште није хтео ни да расправља. Народна скупштина Републике Србије 2007. године прихватила је извештај преговарачког тима о одбијању Ахтисаријевог плана. То је учинила једногласно како позиционих тако и опозиционих посланика уз 15 уздржаних гласова посланика ЛДП Чедомира Јовановића. Међу онима који су гласали за одбијање били су и Александар Вучић и Ивица Дачић који су после само 6 година прихватањем издајничког Бриселског споразума демонтирали бројне ингеренције државе Србије на Косову и Метохији.
Можда би Александар Вучић могао у много чему да научи од Војислава Коштунице када је реч о патриотизму. Када је реч о пристојности, лепом васпитању, односу према политичким неистомишљеницима Војслав Коштуница мора да му буде узор. По питању саборности на јавној политичкој сцени он од некадашњег председника владе мора да учи како се воде национални и државни послови. Доношењем новог Устава 2006. године Војислав Коштуница ће да уђе у историју јер је обезбедио консензус свих политичких странака да се он прихвати. Тај Устав је данас највећа препрека Александру Вучићу да се одрекне Косова и Метохије.
Изјаве председника Србије да је величанствени протестни народни митинг поводом проглашења косовске независноти у Београду био митинг за патике говори само о његовом политичком профилу јер личи на ону народну према човеку и беседа. Оптуживати Војислава Коштуницу за 2004. годину зато што није са војском заштитио Србе на Косову и Метохији је глупа неистина. Управо је он организовао одбрану Срба на северу Косова и Метохије. Тако да ниједан терориста није могао да пређе реку Ибар. Уосталом, током своје посете 2004. године Алекандар Вучић је у то могао да се увери. Међутим, то председника не обавезује да не лаже, да се служи грубим манипулацијама скривавјући свој кукавичлук. Војислва Коштуница је иначе 2006. годину дочекао на главном градском тругу Шумадија са грађанима Косовске Митровице о чему Александар Вучић може само да сања.
За време своје владавине на просторе Косова и Метохије вратио је из Крушевца пресељен Универзитет из Приштине. Потрудио се да оформи и српску телевизју Мост враћајући Телевизију Приштина из Прокупља. Вратио је покрајинско народно позориште, покрајински фонд здравствене заштите, итд, итд. За разлику од њега Александар Вучић је бројни део институција Републике Србије уступио сепратистима. То су полиција, правосуђе, цивилна заштита, енергетика, телекомуникације итд, итд. Преко ЗСО Александар Вучић се залаже да се и преостале ингеренције Републике Србије на КиМ укину. А то су здравствена заштита, култура, социјала, просвета које треба да иду под ЗСО која је устари део правно-политичког система самопроглашене републике Косово.
И то је разлог невероватне хистерије Александра Вучића када је у питању Војсилав Коштиница. Војислав Коштуница је све оно што Александар Вучић није а то је и патриота, и државник, и Србин.
Уосталом, историја ће сваком од њих да одреди своје место. О поштењу Војислава Коштунице листом сви говоре. За разлику од Александра Вучића који много пута до сада има потребу да прича о свом поштењу. У животу је познато ко се највише хвали својим поштењем, а то су жене лаког морала.
На крају, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ жели да да један практичан савет Александру Вучићу. Да уместо политичког саветника Тонија Блера позове Војислава Коштуницу да он то буде. Нормално, ако буде желео да прихвати имајући у виду да се ради о Александру Вучићу компромитованој политичкој фигури, упрљаној бројним криминално-корупционашким аферама.
5. фебруар 2023.