Геополитика и политика

Србија сузама не верује, посебно својим

Автор: Драгана Трифкович

Поводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби.

Позната руска ТВ станица Русија данас (Russia Today – RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: „Предвече 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања“. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „Зашто?“ Елена Милинчић и Аниса Нај говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи и шта се крило иза медијског напада на режим Слободана Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци и да је после BBC најгледанија у Лондону.

Ратовима у бившој Југославији, као и улози САД и ЕУ, односно чланицама НАТО алијансе у њима, поклања се посебна пажња у Русији. У време када су се одвијали сукоби на простору бивше Југославије, Русија је била крајње ослабљена, систематски урушена, криминализована, опљачкана и у доброј мери окупирана са Запада уз помоћ „меке силе“. Председник Борис Јељцин био је заговорник самосталне и суверене државе (на речима), а заправо је водио послушничку политику према Западу. До те мере је прихватио „западне вредности“ да је изигравао циркузанта у свакој прилици (2). Политика, економија и медији су били под великим утицајем Запада. Извршена је историјска пљачка Русије кроз транзицију и приватизацију. Доласком председника Владимира Путина на власт, период агоније је окончан. Русија почиње да враћа контролу над својим ресурсима, да би деценију касније повратила своју моћ. Искуство бомбардоване Србије доста је утицало на јавно мњење у Русији иако је то код нас мало познато.

ОНО ШТО НЕ ВИДИМО НА ТЕЛЕВИЗАЈАМА

Руске институције подржавају снимање документарних филмова у којима је приказано страдање православних народа и који разоткривају многе лажи западне пропаганде. Поред филма који тренутно снима РТ, постоје и други руски документарних филмова о страдању Срба, које никада нисмо имали прилике да видимо на српској телевизији.

Држава Србија не подстиче снимање таквих филмова иако је у позицији жртве којој је наметнута улога џелата. О Јасеновцу, „Олуји“ и „Бљеску“ Србија и даље ћути или нерадо проговара, само у ситуацијама када је принуђена на то (као у сличају тренутног суђења пред Хашким трибуналом). Званичници Србије не говоре о злочиначком бомбардовању, већ о томе како Срби морају да „промене свест“. Промена свести заправо представља промену улога. Рат је мир, окупација је слобода, жртве су џелати, пораз је победа и обрнуто.

Јасно је да у Србији све сегменте живота, укључујући и културу, контролишу Вашингтон и Брисел. Зато уместо филмова о злочинима над Србима новац пореских обвезника Србије одлази на снимање филмова који Србе приказују као хорду дивљака, безумнике, расисте, неонацисте, развратнике. Запад је претходно доста уложио у антисрпску пропаганду, док нисмо почели да је самофинансирамо. Приказивање филмова као што су Српски филм, Шишање, Клип, Парада итд. је забрањено у Русији јер штети здрављу.

Прошле године је на руском првом каналу, приказан филм о геноциду над Србима у Хрватском кроз историју (3). Снимљено је неколико документарних филмова о Косову и Метохији, који говоре о тренутном положају Срба у тој српској покрајини (4) (5). Осим тога, у вестима на руским каналима често се емитују прилози о КиМ (6) (7). Руска јавност је добро информисана о косовској, односно антидржавној политици коју воде српски званичници. Ако узмемо у обзир потпуну медијску цензуру у Србији, која је далеко превазишла Милошевићев медијски мрак, можемо да закључимо да је руска јавност боље упозната са дешавањима у Србији од српске јавности. Многе теме у вези са Србијом које су заступљене у руским медијима нису никада имале прилику да буду отворене код нас иако су очигледне.

ПОДУХВАТИ РИСИ

Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ), који однедавно има представништво и у Београду, снимио је документарни филм о проблемима у Републици Српској и тежњама Запада да изврши ревизију Дејтонског споразума (8). Овај институт, односно његово представништво у Београду, има у плану да настави са снимањем документарних филмова о положају Србије и дешавањима на простору бивше Југославије, чиме би заправо требало да се бави нека српска институција. РИСИ у Москви такође снима доста прилога који се односе на Србију (9) (10).

У светлу дешавања у Украјини руски медији сада посебно анализирају умешаност САД и ЕУ у изазивање ратова на простору бивше Југославије, као и отимање јужне српске покрајине (11). Иако окупирани српски медији нису пренели праву поруку паралеле између Косова и Крима, она је руској јавности сасвим јасно предочена. Председник Путин је навео Косово као пример кршења међународног права и насиља над државом Србијом, уз образложење да се Русија залаже за поштовање међународног права и очување мира. Насиље над Украјином врше исти они који су извршили агресију на Србију. Западне силе су организовале насилно смењивање легалне власти у Украјини, уз помоћ неонациста, екстремиста и плаћених снајпериста који су пуцали како на демонстранте и на полицију. Поређење Косова и Крима није било и контексту оправдавања насиља над Србијом, напротив. Ни једног тренутка председник РФ није рекао: запад је отео КиМ, па ће Русија по том принципу исто урадити са Кримом, већ је истакао разлику између агресије Запада и напора Русије да врати светску политику у оквире међународног правног поретка.

И, да закључимо, у ситуацији смо у којој српска власт води антидржавну политику предајући део своје територије албанским терористима и уништавајући српске институције на КиМ, и, са друге стране, руску власт, која заступа српске интересе тиме што се залаже за поштовање међународног права, које Запад потпуно игнорише. Руски медији објективно извештавају о дешавањима у Србији, док српски медији дезинформишу јавност о свему. Руске институције улажу у документовање истине која је на страни Србије, али којој Србија упорно окреће леђа. Имамо власт која је решена да заустави руске пројекте у Србији, који су од пресудног значаја за опстанак и будућност земље. Зато следећи пут не сме да нас изненади питање: има ли овде Срба?

13. март 2014.

_________

Направления:

(1) http://www.youtube.com/watch?v=RbMkvtmW0BI

(2) http://www.youtube.com/watch?v=cRysHHzLAmM

(3) https://www.youtube.com/watch?v=Hmu90OuyZck

(4) https://www.youtube.com/watch?v=ibCVZfep_LE

(5) https://www.youtube.com/watch?v=TvHL63mk9wI

(6) http://www.1tv.ru/news/world/197707

(7) https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=A2N8jjxDryg#t=2209

(8) https://www.youtube.com/watch?v=njOFIjxcucU

(9) https://www.youtube.com/watch?v=9w0rYYtg4f8

(10) https://www.youtube.com/watch?v=kGT6F6zOl6E

(11) http://www.youtube.com/watch?v=FOeONffpIXg&feature=youtu.be

автор-аватар

About Центар за геостратешке студије

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.rs

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *