Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Криза у међународним односима узрокована променом односа снага светских сила отворила је теме које су суштински важне за Србију и њен опстанак. Након распада СССР, САД су преузеле улогу водеће светске силе, која је мир и заштиту људских права, односно живота, узела као изговор за рат и убијање. Завршена је вишедеценијска хегемонија Америке, коју је свет платио агресијом, ратовима, хуманитарним бомбардовањима, медијским манипулацијама, криминализацијом друштва, фалсификовањем историје, пројектовањем нових нација и невиним жртвама. Сада смо на почетку историјске епохе у којој ће доћи до великих промена. Економска и политичка моћ су прешле са запада на исток и та чињеница ће условити промену досадашњег устројства.
УРАНИЈУМ УТИЧЕ НА ПАМЋЕЊЕ
Петнаест година после НАТО бомбардовања Србије, светска јавност отворено говори о томе да је оно извршено нелегално. НАТО је издао саопштење да је агресијом на Србију прекршио међународно право (1) (2). Запад је инсценирао српску кривицу тако што је тела терориста ОВК који су погинули у обрачуну са српским безбедносним службама у селу Рачак преобукао у цивилна одела и оптужио Србију за “геноцид” над Албанцима (3). Истину о томе изнела је Хелена Ранта, фински форензичар и члан међународне истражне комисије за догађаје у селу Рачак, која је извештај о том догађају написала под притиском Вилијама Вокера, шефа мисије ОЕБС познатог по залагању за стварање Велике Албаније.
САД су направиле савезв са терористичком ОВК како би постигле циљ. Сви организатори ове преваре, која је послужила као изговор за бомбардовање Србије, наплатили су злочин пословањем у лажној држави коју су направили. Осим базе Бондстил и војне контроле Балкана, циљ је био да се у самој Европи направи дистрибутивни центар за дрогу из Авганистана. Производња дроге у Авганистану је удесеторостручена од како су САД окупирале ту земљу (4). У криминалној НАТО “држави” Косово заступљена је и трговина људима и људским органима, а истрагу о овим злочинима већ годинама кочи Вашингтон. Лаж може да траје само онолико колико траје сила која ту лаж намеће. Зато ће се рушењем америчке империје срушити и лажи о српској кривици за ратове и злочине које је запад вешто режирао.
Уместо да српски званичници те околности и изјаве искористе за разоткривање лажних оптужби, чији циљ је да српском народу наметну кривицу, они игноришу такве могућности. Не само да су прихватили инсцениране злочине већ и извршавају налоге оних који су их осмислили, легитимизујући злочин на тај начин. Они у име Србије, а по туђем налогу, пузе, клече, извињавају се и моле како би жртве претворили у џелате, а џелате ослободили кривице. Прошле недеље одржан је помен за страдале Србе у злочиначкој акцији „Бљесак“, коју су извршиле хрватске оружане снаге (5). Нико од државник званичника није био на помену, а подсетићемо да су присуствовали отварању изложбе о албанским жртвама, заправо провокацији чији циљ је био да се додатно понизи Србија (6). Геноцидна Хрватска није одговарала за српске жртве, али то председника, чланове владе и остале званичнике не занима.
У Београду је одржана међународна конференција поводом 15. година од почетка НАТО агресије, али њу није организовала држава Србија, већ невладине организације (Београдски форум за свет равноправних, Друштво српских домаћина, Клуб генерала и адмирала Србије) (7). Око стодвадесет учесника из страних држава је изнело своје ставове о агресорској политици Запада, којој је интервенционизам средство за окупацију независних држава.
О Србији се претходних месеци говорило у Вашингтону, Берлину и Москви, док се власт у Београду понаша као да суштинска питања по Србију немају никакве везе са нама. О томе какав ће став заузети Србија, с обзиром да је претрпела велика разарања, губитке и материјалну штету, не треба ни размишљати у ситуацији када земљом управљају намештеници Вашингтона и Брисела. У тренутној ситуацији лакше је замислити да ће НАТО бити одликован за изузетне заслуге и дела од великог значаја за Републику Србију.
ПРИЗНАВАЊЕ ЗЛОЧИНА
Западна дестабилизација Сирије а затим и Украјине нису прошле очекивано, према установљеним правилима, пошто се Русија супротставила плановима Запада. Криза у Украјини неминовно је дошла у везу са Пандорином кутијом, која је отворена на Косову и Метохији. Председник РФ Владимир Путин навео је Косово и Метохију као пример агресије западних сила, које су окупирале српску територију, али не као пример који треба следити, како су то медији у Србији желели да представе. Русија није одступила од поштовања резолуције 1244, међународног права и става да је Косово део Србије, за разлику од српске власти, која се одавно не позива на резолуцију 1244, као ни на међународно право. За српску власт не само да не важи међународно право већ ни Устав Србије, над којим су положили заклетву а одмах затим га прекршили потписивањем Бриселског споразума са продавцима људских органа, како би добровољно предали српску територију и српски народ злочинцима. Сличности између Косова и Крима, односно разлике, су у томе што је Крим руска територија, која се стицајем околности (политичком одлуком Хрушчова и распадом СССР) нашла у другој држави. Исти случај десио се и са територијама које су вековима биле насељене Србима а које су комунисти припојили другим републикама, од којих су после настале новопројектоване државе. Косово и Метохија је вековна српска територија и она је бомбардовањем насилно отета од Србије.
Путин је последњих месеци у неколико својих говора истицао разлику између права које РФ полаже на Крим и референдума о уједињењу руских територија по жељи руског народа који насељава ту територију, за разлику од отимања српске територије бомбама у циљу прављења Велике Албаније. На томе се виде двоструки стандарди и злочиначке намере Запада, који себи даје за право да силом прекраја границе и пројектује нације, противећи се истовремено демократској вољи руског народа. По америчкој доктрини о посебности САД, која се базира на истим принципима на којима се базирала посебност нацистичке Немачке, они искључују било какво право на демократску вољу некога ко није “посебан”. Према њиховој теорији, само САД имају право да одлучују о свим светским дешавањима, као и да на основу сопствених потреба бомбардују и окупирају друге државе, цртају или бришу границе.
Владимир Путин је навео пример ратова у бившој Југославији и распарчавања те земље као део стратегије САД за контролу марионетских власти у новопројектованим државицама (8).
У исто време огласио се и амерички председник Барак Обама који је изјавио како се Косово одвојило од Србије “после референдума организованог у складу са међународним правом”. Цео свет зна да никакав референдум о отцепљењу није одржан на Косову и Метохији нити се ико сагласио са резултатима неодржаног референдума осим Барака Обаме (9). Остало је нејасно да ли је Обами неко подметнуо говор који је одржао у Бриселу или америчка администрација толико лаже и фалсификује да се више и не оптерећује формом.
Такође је у Бундестагу лидер немачке левице Грегор Гизи одржао говор у коме је напоменуо да је НАТО прекршио међународно право у случају Србије и тако отворио Пандорину кутију на Косову и Метохији (10). Тиме је сецесија постала могућа свуда, а САД и ЕУ, односно НАТО, немају никакво право да критикују непоштовање међународног права које је њиховом заслугом поништено. Бивши немачки канцелар Герхард Шредер је изјавио после тога: „Тамо смо ми послали наше авионе на Србију и заједно са НАТО снагама бомбардовали једну суверену државу, а да при томе није постојала одлука Савета безбедности УН” (11).
ТО СЕ НАС НЕ ТИЧЕ
Све су већи притисци Запада да Србија подржи ЕУ у санкцијама према Русији. ЕУ сматра да је придруживање Србије санкцијама према трећим земљама нормална процедура усклађивања спољне политике са европском у процесу евроинтеграција, којима је Србија посвећена (12). Сетимо се да је по истом принципу 2012. године Србија увела санкције Ирану, Сирији и Белорусији, што је један од најсрамнијих потеза српских власти (13). Поред тога, секретаријат Енергетске заједнице ЕУ затражио је од Савета ЕУ да испита законитост билатералних уговора о изградњи гасовода Јужни ток, који је Србија закључила са Газпромом. САД желе да спрече ширење политичког и економског утицаја Русије упорним гурањем ЕУ и Русије у сукоб. Иако званичници ЕУ следе политику САД, јавност у Европи је све више антиамерички настројена. Довољно је да се сагледају резултати америчког интервенционизма. Недавно је у француском Фигару објављен текст о кобним ефектима савезништва САД и ЕУ са албанском герилом.
Уз подсећање да су САД и ЕУ у марту 1999. године отпочеле бомбардовање Југославије да би спречиле „геноцид” на Косову, Фигаро наводи да је НАТО у борби против југословенске војске, при том делујући без резолуције УН, позвао у помоћ локалну албанску герилу – Ослободилачку војску Косова
„ОВК, коју је до 1998. године амерички Стејт департмент сврставао у категорију ‘терористичке организације’ и која се финансирала углавном путем трговине дрогом, одједном је постала савезница”, пише аутор текста, уз опаску да су у Вашингтону тада цинично говорили да циљ оправдава средства”.
Закључак текста је: постављајући питање да ли је Косово 2014. године заиста земља која оправдава оружану интервенцију Запада пре 15 година, француски лист оцењује да је то најсиромашнија европска земља, „мафијашка држава” коју су енглески борци против наркотика назвали „хероинском републиком”, из које, према подацима британских служби, потиче 70 одсто главешина на тржишту секса само у Лондону.
„Дрога која се из Авганистана упућује ка западној Европи и даље се прослеђује долином Дренице, трговина краденим аутомобилима и људима на Косову цвета, да и не говоримо о слободи кретања и вероиспосвести” (14).
Нико од званичника у Србији не поставља питање одговорности након изјава европских званичника о злочину над Србијом, исто као што не реагују на изјаве председника РФ. Они Србију својевољно воде у ЕУ слушајући сваку заповест Вашингтона и Брисела, творце “независног” Косова, главне и одговорне за бомбардовање и уништавање Србије. Тешко је проценити колико дуго ће нова влада издржати притиске од САД и ЕУ, којих ће бити све више, али сигурно је да неће дуго. Неминовно је да ће ЕУ (по налогу САД) тражити од Србије да се супротстави економском и политичком утицају Русије иако је руски утицај од великог значаја за Србију и није у супротности са српским националним интересима. Јужни ток је једина нада за посрнулу српску економију јер од обећаних инвестиција из САД, ЕУ или са Блиског Истока неће бити ништа. Западне земље нису у стању да спасу ни своју економију, економској кризи се не назире крај, заправо водећи економисти најављују нове кризе. Незапосленост у ЕУ је на историјском максимуму, а многе земље су презадужене и фактички банкротиране. Ипак, српска власт се пожртвовано (по сопственом убеђењу) бори да Србију веже за мртваца.
Русија неће одступити ни од Резолуције 1244, ни од Јужног тока или сарадње са Србијом, без обзира на сизифов посао оних који представљају нашу државу, али не раде за њен интерес. Ипак српски народ мора да схвати да нема више право на грешке пошто неће бити друге прилике.
На крају, сетимо се речи владике Николаја Велимировића: “Бирајте Срби, живот или смрт, част или срамоту, светлост или таму, правду или неправду, Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост, од тога зависиће и сва ваша будућност“.
6. мај 2014.
_________
Направления:
(1) Legitimacy of NATO military action
(2) НАТО признао, бомбардовање Србије било нелегитимно.
(3) Рачак, обмана која је изазвала рат
(4) Опијум путевима свиле
(5) Парастос за жртве Бљеска
(6) Изложба о албанским жртвама
(7) НАТО агресија, петнаест година касније
(8) Путин о распаду Југославије
(9) НАТО и референдум
(10) Грегор Гизи: НАТО је отворио Пандорину кутију на Косову
(11) Герхард Шредер: НАТО је нелегално бомбардовао Србију
(12) Србија да усклади спољну политику са ЕУ
(13) Србија гласала за санкције Сирији
(14) Фигаро: Косово лош пример за интервенцију
