Переводим: Александр Мельничук
Почетком априла 2016. године на интернету су се појавила документа, састављена од стране Службе безбедности Украјине, из којих произилази да је бивши председник кримског Меџлиса, а сада овлашћен при председнику Порошенку по питањима кримско-татарског народа, депутат Врховне Раде (Парламента Украјине) Мустафа Џемиљев, ради за турску обавештајну службу. Интересантно је да је врло проблематично пронаћи ову вест у украјинским вестима. Документа су из 2012-2013 године, извештаји СБУ (Службе безбедности Украјине) о Криму, о бројним контактима М. Џамиљева и других представника Меџлиса са Турском агенцијом за међународну сарадњу и развој (ТИКА). Референце ради: Турска управа за сарадњу и развој при администрацији премијера Рапублике Турске (ТИКА) основано је 1992. године после распада Совјетског Савеза и Источноевропског социјалистичког блока, у циљу пружања техничке помоћи земљама у развоју и развоју односа са њима у сфери економије, трговине, технологије, културе, образовања друштвеног развоја. То званично.
Фактички ова организација се бави промовисањем идеје Велике Турске (пантурцизма), то јест пројекта јединствене државе за све етничке Турке под покровитељством Турске. Забележено је (у документима) о додели средстава од стране Турске за активности Меџлиса и организација које су повезане са Меџлисом. Занимљиво је напоменути да се у једном од документа које је објавио СБУ, експлицитно наводи да су у активностима председника Меџлиса присутни јасни знаци учешћа у мрежи агентуре Националне обавештајне организације Турске (МИТ). Наведено је да Џемиљев и други активисти Меџлиса остварују активну и циљану дискредитацију руководства Украјине на међународној арени, а такође пропагирају сепаратистичке идеје. Деловање сарадника организације ТИКА оцењује се као директно мешање у унутрашње послове Украјине, и окарактерисано је као допринос субверзивне активности националних политичких активиста. Исто тако на интернету се може наћи велики број докумената која сведоче о финансирању „Агенства кримских новости“ установљеног од стране ТИКА на иницијативу Мустафе Џамиљева. Они који су заинтересовани за ова документа, могу се упознати са некима од њих на интернет адреси:
http://crimea.ria.ru/world/20160406/1104213181.html
Очигледно је да основа за покретање истраге, у крајњој мери парламентарне, има више него довољно. Међутим ништа томе слично се не дешава. Шта то значи? Да покушамо да утврдимо. Чињеница да је украјинска власт затварала очи пред провокацијама непотопљивог Мустафе, можда се могла схватити до пролећа 2016. године, то јест до момента када је Турска драстично променила правац свог спољнополитичког вектора и почела да се приближава Русији. До тог момента, украјинска власт је још могла да полаже наду на помоћ турског агента Џамиљева по питању Крима, међутим након неочекиваног преокрета, такве наде су требале да нестану као дим. Што се тиче Турске, уколико покушава да присвоји Крим (у том смислу и уз помоћ Џемилева) сада, судећи по свему дуго остављен без пажње Џемиљев може бити за њу користан само као промотер идеје отцепљења Херсонеске области, где се Турци изгледа и даље надају да ће створити своју војно-политичку енклаву. Међутим Џемиљев такође може бити користан Анкари као доушник међу представницима украјинске владе. Некима, очигледно због слабе обавештености, се чини да Џемиљев може бити користан Украјини због своје мржње према Русији. Међутим, овакав закључак је далеко од истине. Пре свега због тога што се Џемиљев ка украјинском народу, очигледно не односи боље него ка руском. Једноставно због свог политичког опортунизма такав став не рекламира.
На пример одавно је познато да је уз лична залагања Џемиљева у Меџлису увек постојали планови о стварању независне кримско-татарске државе у којој за „невернике“ не би било места. Истовремено, постоје бројни докази да у уском кругу својих људи од поверења, Џемиљев и његова десна рука Ленур Исламов, дозвољавају себи крајње непријатне примедбе како на рачун украјинске владе тако и украјинског народа. Дакле шта видимо? Видимо да у украјинском Парламенту седи човек за кога се поуздано зна да има дугогодишње везе са иностраном обавештајном службом, да он има планове за отцепљење значајног дела њене територије, и да његово деловање носи јасну претњу Украјини и њеном народу. И протом понављам, њега нико не дира. Могло би се претпоставити да се украјинска власт плаши да процесуира (на законит начин) таквог човека као што је Џемиљев, не зато што се боји Турске, већ због тога што је он Џемиљев, агент једне много озбиљније организације него што је турска МИТ. Међутим без много размишљања, просто читајући претходни пасус, склон сам претпоставци да у савременој украјинској реалности, уверљивије ће изгледати сасвим другачије објашњење. То је засновано на томе што и складу са наведеним, Џемиљев спада у типичног представника украјинске власти, без обзира на националност, политичку припадност итд. Заправо, читава украјинска власт је таква. Све што чини, или може још да учини Џемиљев – и то, што сваки трезвен човек види као издају – ова власт прихвата као норму. А ако је тако, онда како да силно о томе брину украјинске власти – не би имало смисла. Истина о свему наведеном постоји још једно објашњење. Суштина је у томе што украјинске власти, односно службенике који треба да хватају шпијуне, или да дају одговарајуће налоге, уопште не занима шта се дешава у њиховој земљи. Генерално. Осим наравно, ако се то не тиче њихове кесе. Ако неког делатника типа Џемиљева, плаћа страна земља-нек је наздравље. Главно је да то не наноси опасност профиту тих истиг службеника.
Превод са руског на српски: Драгана Трифкович
Источник: vybor.ua
