НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

Драгана Трифкович за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Continue reading

Формирование армии ЕС, конец НАТО?

Автор: Драгана Трифкович

Инициатива по созданию Сил обороны ЕС была выдвинута не раз, но до сих пор ее реализации не произошло. В 1950-х годах ЕС пытался создать военную структуру через Европейское оборонное сообщество или западноевропейский военный союз, но такой план не удался. Политика безопасности и обороны ЕС стратегически опиралась на НАТО, а формирование новых специальных военных структур рассматривалось как удвоение потенциала и уменьшение роли НАТО. После Второй мировой войны были заложены основы архитектуры безопасности Европы, где НАТО сыграло ключевую роль. Эта роль со временем приобрела значение, параллельно с расширением ЕС увеличились и возможности НАТО. Большинство стран-членов ЕС являются членами и организациями НАТО одновременно, то есть только шесть из двадцати восьми членов ЕС не являются членами НАТО. Когда мы говорим о безопасности ЕС, мы должны иметь в виду, что Америка, как ведущая страна НАТО, играет ключевую роль в европейской безопасности. Именно США были тормозником создания военных структур ЕС, независимых от НАТО, но также и Великобритании.

Continue reading

Нова руска армија

Автор: Драгана Трифкович

 

Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.  

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

Continue reading

Start typing to see posts you are looking for.