Tag Archives: Россия

Написано: Милош Здравкович

Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.

Интервью Драганы Трифкович для Евразия Эксперт

Как бы вы охарактеризовали российско-сербские отношения в 2020 году? года и чего ожидать от двусторонних отношений в новом году? Столкнутся ли наши страны с новыми испытаниями и вызовами в наступающем году?

Российско-сербские отношения в 2020 году. годы вошли в один новый этап динамики. Со стороны Сербии я думаю, что во внешней политике были необдуманные шаги, которые поставили нашу страну в неловкое положение. Официально Сербия проводит внешнюю политику, которая опирается на четыре столпа: Брюссель, Вашингтон, Москва и Пекин. Однако сближение Сербии с США в текущем году и, в частности, подписание соглашения в Вашингтоне, ставит под вопрос, выбрала ли Сербия таким образом только один столп? Речь идет о том, что вашингтонское соглашение вмешалось в сербско-российские и сербско-китайские отношения, а также отношения Сербии с ЕС. В связи с этим посмотрим, как новая администрация США будет относиться к обязательствам, которые взяла на себя сербская сторона. Что касается России, я бы похвалил российскую мудрость и терпение во внешней политике. Несмотря на многочисленные препятствия, с которыми она сталкивается, Россия ведет себя ответственно и трезво. Это действительно для уважения. 

Пише: Сергеј Караганов (почасни председник президијума Савета за спољну и одбрамбену политику)

ДУГО сам се двоумио да ли да објавим овај чланак. Испао је болно тврд. Али криза на много нивоа која се шири у свету – економска, за многе цивилизацијска, и која ће довести до смене режима и елита, убеђује нас: морамо да говоримо директно.

Живимо у ратном стању – засад без милиона директних жртава. А – рат је рат.

Уместо да 20. октобра ода пошту војницима совјетске армије који су погинули у акцијама ослобађања Београда, председник Србије Александар Вучић је положио цвеће на споменик Незнаном јунаку на Авали, који је подигнут између два рата, у част свих погинулих неидентификованих војника. 

Имена совјетских војника који су ослобађали Београд су позната и налазе се уклесана на спомен таблама у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда 1944.

Драгана Трифкович за Я РЕГНУМ

Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су 4. септембра у Вашингтону тзв. Споразум о економској нормализацији Србије и Косова. Споразум је потписан у Белој кући, уз присуство америчког председника Доналда Трампа, коме је овај споразум послужио као део предизборне кампање у освајању новог мандата за Белу кућу.

Пише: Ања Филимонова за REGNUM

Предаја Косова од стране председника Србије Александра Вучића заувек ће осрамотити Русију, док ће сам Вучић и његов англосаксонски тим саветника од Русије направити саучесника у државној велеиздаји.

Пише: Марко Јакшић

Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације. У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање: зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?

Написано: Милош Здравкович

Заметен отход Турции от западного политического и любого другого влияния и стремление Турции позиционировать себя как самостоятельный геополитический фактор (впервые после распада Османской империи), без которого на Ближнем Востоке больше ничего не будет происходить.