Tag Archives: Сербия

Пишет: Младжан Джорджевич

В авторском тексте, опубликовано на сайте Федерального информационного агентства России " REGNUM“Младжан Джорджевич, сербский оппозиционный активист, интерпретирует текущую кампанию в сербских СМИ, направленную против России, как подготовку Александра Вучича к переходу от русофилии к русофобии, подобную той, которую Мило Джуканович сделал несколько лет назад.

Мы передаем Текст полностью:

Давным-давно на этом сайте и даже дольше в беседах с моими российскими друзьями я предупреждаю о том, что нынешний президент Сербии Александр Вучич готовит то, что я в текст объявленный в День Победы, он назвал "поворот Джукановича": отход от своей ложной русофилии к открытой, неприкрытой русофобии, подобной той, которую сделал президент Черногории Мило Джуканович, отвернувшись от многовековой русско-черногорской дружбы и введя Черногорию в НАТО.

Пишет: Слободан Самарджич

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto и de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пишет: Деян Мирович

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.

Интервью Драганы Трифкович для Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.

Онлайн-конференция в организации Atlantic Council, состоялось 24. июнь 2020 г. Темой дискуссии была трансатлантическая борьба с пандемией КОВИД-19, будущее трансатлантического альянса и геополитические проблемы, поставленные Россией и Китаем. За конференцией также последовали Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований, а также Светлана Максович, генеральный секретарь Центра геостратегических исследований. Ниже мы передаем отчет конференции, а также комментарии и вопросы Центра.

Модератор: Ана Висландер, Директор, офис Северной Европы, Atlantic Council

Вступительное слово: Фредерик Кемпе, президент и главный исполнительный директор Atlantic Council

Пишет: Драгана Трифкович, генеральный директор Центра геостратегических исследований

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Пишет: Слободан Самарджич

Није битно да ли смо у другој фази првог таласа или смо у првој фази другог таласа. Битно је да се вратио вирус корона са свим радикалним манифестацијама. Карактеристика ове пошасти од почетка ове године јесте њена правична планетарна распоређеност. Та се карактеристика понавља. И још нешто, феномен је планетарни а борба против њега је национална.

Пише: професор Слободан Самарџић

Выборы, которые пройдут через несколько дней по своему конкурентному обаянию и неопределенности, равны сегодняшним выборам в Северной Корее или бывшим выборам в странах „реального социализма“ и „реального самоуправления“. Сербия еще не унаследовала чистую систему этих государств, но она, безусловно, следует за развитием такой системы на первых послевоенных выборах в Югославии, выборах в Учредительное собрание в начале 1946 года. годы.