Автор: Драгана Трифкович
Тајни преговори о судбини Косова и Метохије, које Александар Вучић неовлашћено води са Хашимом Тачијем, ових дана добијају епилог.
Пише: Александар Куза
«Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці» (препев на српски: Изгинуће наши непријатељи, као роса на сунцу. Владаћемо и ми, браћо, у својој домовини.) – то су речи из званичне химне Украјине, одобрене 2003. године. Шта можемо да очекујемо од државе, која у главној песми земље законски одређује агресију, љутњу и раздвајање? Чак и Русија, коју неки окривљују за агресивну политику, није вратила речи химне СССР-а, задржавајући само музику Александрова из совјетске ере.
Ваше Святейшество,
Ваше Высокопреосвященство,
Ваше Преосвященство,
Мы, нижеподписавшиеся, обращаемся к вам с глубокой озабоченностью состоянием нашей страны из-за негативных тенденций в нашем обществе. В течение многих лет наша страна и люди, которые живут разделенными на несколько штатов, находятся в сложной ситуации и сталкиваются с серьезными проблемами. Впереди время, несущее новые вызовы, и мы, как общество, должны собраться с силами и бороться за свое место под небом. Мы не можем этого сделать, если мы разобщены. Поэтому мы просим вас, как представителей Сербской Православной Церкви, которая всегда была опорой нашего общества, проявить инициативу и помочь объединиться вокруг наиболее важных вопросов для выживания нашего государства и нашего народа.
Драгана Трифковић за Руску народну линију
Да ли су демонстрације у Србији спонтане или их неко споља подстиче?
По многобројним питањима медија у вези са актуелним протестима у Србији (не само из Русије) видим да постоји бојазан од обојене револуције. То наравно није случајно ако имамо у виду да је протеклих година, или боље рећи деценија, мешање западних сила довело до смене многих (њима) неподобних режима а у неким земљама до дуготрајне кризе или ратног сукоба. Због свега тога опрез неупитно треба да постоји али он не сме да подразумева укидање права људи да изађу и демонстрирају против нечега што мисле да је лоше.
Драгана Трифкович за ЕurAsia Daily
Како оцењујете резултате Путинове посете Београду?
Посета председника Руске Федерације је дошла у једном изузетно важном и сложеном тренутку за Србију. Сарадња Србије са Русијом је од изузетног значаја и морала би да има стратешки карактер. Можемо да видимо да са руске стране постоји искрена воља и иницијатива да се наша сарадња побољша и продуби у свим сегментима. У складу са тим, током посете Србији руска делегација је водила разговоре на разне теме. Било је речи о сарадњи на пољу: економије, образовања, културе, енергетике, одбране, транспорта, инвестиција, социјалне заштите и политике. Током посете руског председника Србији, потписано је преко двадесет докумената између две стране. Већина потписаних докумената су меморандуми који у пракси могу да остану само на нивоу изражене добре воље. Због тога је тешко говорити о конкретним резултатима већ је неопходна анализа и оцена тога како се потписани договори спроводе, након одређеног времена.
Написано: Милош Здравкович
Овде се намеће логично питање где иде Србија. Да ли је то Европска Унија, која нас сигурно неће примити пре 2025. Године (моје мишљење никада) и која нам нуди штап и шаргарепу, а при томе је штап све дужи, а шаргарепа све мања? Алтернатива је у изналажењу аутентичног независног пута у међународном окружењу који неће одбити европске (читај Западне) партнере, а при томе Србију учинити пожељним партнером за сваку добру економску (а тиме и политичку) иницијативу. За сада на политичкој сцени Србије нису присутне странке и покрети које су у стању да артикулишу и реализују такву економску политику – већ само имамо плиткоумне политичаре и на власти и у опозицији који зарад својих личних или групних користи причају да „Европска Унија нема алтернативу“.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
за Руску народну линију уочи посете Владимира Путина Србији
| Пише: Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ | |
|
Не треба бити много паметан и не закључити да је формирање „војске Косова“ остварено у складу са договором Хашима Тачија и Александра Вучића. Иако се скоро годину дана уназад наговештавало из Приштине да ће доћи до формирања војске Косова Београд је ћутао. Ниједном реченицом Александар Вучић није упозорио западне земље да ће у случају формирања војске Косова он кренути са реализацијом Кумановског споразума којим је предвиђен повратак до хиљаду српских војника и полицајаца. Реакција актуелних власти из Београда, изузев вербалних осуда, је била више него млака. Све се свело на перформанс митровачких студената о сахрањивању међународног права и Резолуције 1244. Захтев за хитном седницом Савета безбедности је прво стигао из Русије па тек онда из Србије.
19
Декс
Косово и Метохија, европски случај насилне сецесијеПишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
На иницијативу „Центра за геостратешке студије“ уз подршку г. Бошка Обрадовића и „Српског покрета Двери“, захваљујући љубазности нашег домаћина чешког посланика г. Јаромира Кохличека у Европском парламенту је 28. новембра одржана конференција под називом „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“. На конференцији је делегација из Србије у саставу: професор Слободан Самарџић- бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије, Драгана Трифковић- директор „Центра за геостратешке студије“ и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“ и Марија Јањушевић-народни посланик и члан Председништва „Српског покрета Двери“, имала прилике да поразговара са посланицима ЕУ о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и да им изложи своје ставове о самој суштини конфликта као и да предложи решења. Велики допринос овом скупу дао је г. Жак Огар-бивши командант француских снага КФОР-а на Косову и Метохији, аутор књиге: „Европа је умрла у Приштини“.
10
Декс
Жак Огар: Европа је умрла у ПриштиниОбраћање г. Жака Огара, бившег команданта француских снага у саставу КФОР у Европском Парламенту на конференцији: „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“
Даме и господо,
Срећан сам што се данас налазим овде са вама, на позив Центра за геостратешке студије из Београда, у Европском парламенту. Као виши француски официр служио сам у Македонији, а затим на Косову у првој половини 1999. године. Када су ме поставили у француску команду за специјалне операције, био сам именован за шефа заједничке групе специјалних снага која је интервенисала пре распоређивања француске бригаде КФОР-а под командом НАТО-а.
Фото: НСПМ Start typing to see posts you are looking for.
|
