Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.
Пише: Горан Раичевић
Долгое время наша журналистика попирала кодекс объективности и утратила свою первостепенную роль в информировании общественности так, как того требует профессиональная этика, а также элементарные моральные и образовательные принципы. Стыда и стыда не существует, а интерес вдохновителя-это первенство, которое защищается до конца, и даже когда истина в ее противоположности обнажается полностью. В то время, когда ложь финансируется и навязывается, правда вряд ли выходит на первый план. Итак, недавно у нас была возможность на банальном примере, таком как результат футбольного матча, узнать, что 2 и 2-это не одно и то же значение, а то, что Звезда обыграла Милан со счетом 2:2?! Однако тема, на которую я хочу опираться, гораздо серьезнее, чем спортивные результаты.
Излагање Горана Раичевића, председника Одбора за безбедност Центра за геостратешке студије на округлом столу: “Међународне последице атентата на Касема Сулејманија“
Организатор: Научно истраживачки институт “Ибн Сина“
Почетак 2020. године на светском нивоу донео нам је озбиљно нарушавање ионако сложених геополитичких и безбедносних прилика, посебно на Блиском истоку, а на шта је суштински највише утицао атентат на иранског генерала Касема Сулејманија, човека које је био најжешћи борац против калифата Исламске државе, а самим тим и њихових спонзора. Налог за извршење атентата непосредно је дат од председника САД Доналда Трампа, а из министарства одбране САД су тврдили да је ова операција спроведена са циљем да се спречи напад на америчке дипломате у Ираку и региону, за шта су непосредно генерала Сулејманија означили као организатора.
Пише: Горан Раичевић
Безбедносни ризици – последица обесмишљавања и формализације обавештајно-безбедносних служби
Пише: Горан Раичевић
“Срби су такав народ, када им је тешко Богу се моле и војника воле, а када прођу времена тешка, Богу окрећу леђа, а војника забораве.“
Пише: Горан Раичевић
Шта представљају животне лекције и шта носе са собом, свако би требало да се запита о чему нас уче, шта покушавају да нам кажу. У животу није могуће неке лекције прескочити. Уколико се не науче када је време, оне се враћају као бумеранг. У својој истрајности да нас подуче и опомену, способне су да се понављају до изнемоглости, али се морају савладати у истини, не у лажи и превари. А ми? Пружа нам се могућност да их научимо, извучемо поуке, лажи да препознамо, истину да носимо и газимо даље. У супротном, доводимо у питање сопствени опстанак. Да ли ћемо бити и постојати!
Пише: Горан Раичевић
Време лажи, јавне, бескрупулозне, пуне лицемерства и цинизма, као темеља на коме почива друштво. Време неморала, разврата, спина, уцене, издаје….
Што би рекао председник СНС – време комплетних идиота!
Пише: Горан Раичевић
Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то – пародију живота.
Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима. Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.
