Сваки пут када је Русија економски напредовала, започињали су ратови

Драгана Трифковић за Глас Русије

 

Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда. 

Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…

Continue reading

Невладине организације као фактор унутрашњег разарања државе

Тиранија је навика која прелази у потребу“
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.

Continue reading

Проблема ложных просителей убежища

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

 

Прошла еще одна” опасность " приостановки безвизового режима, действующего между Сербией и ЕС с 19 лет. декабрь 2009. год (1). Тема возврата виз в Сербию актуальна с начала 2011 года, когда некоторые страны ЕС (Франция и Нидерланды) представили предложение о временной отмене безвизового режима с Сербией в случае крупномасштабной миграции. Позже к запросу присоединились Бельгия, Люксембург, Швеция и Германия.

Continue reading

Горак укус “победе“

Автор: Драгана Трифкович

Изгледа да је у неким случајевима пораз далеко бољи од победе. Одговор на многа контрадикторна тумачења, заправо је јако једноставно пронаћи. Истина је увек једноставна ствар. Представљање неистине као тачне, обавља се уз низ компликованих полуистина. Тактика је да се из контекста извуку само делови који могу бити представљени на позитиван начин, а да се остале важне информације прикрију. Тим путем, уз потпуну контролу протока информација у медијима, порази се претварају у победе.

Трагична бриселска победа, прослављена је пре пар дана, на свим медијима. После “тешких“ преговора, који резултују одавно обелодањеним, унапред утврђеним договорима, објављено је да имамо разлога да будемо задовољни. Исход “борбе“  садашње власти познат је свима који су прoучавали Викиликсове депеше из Београда. Та “победа“ је унапред одређена стратегијом К1 западних сила, која за циљ има отимање дела Србије (1).

Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић, обратио се после састанка, директно из Брисела речима: „Постигнут је договор који се у потпуности поклапа са нашим интересима“. Председник Србије Борис Тадић ликовао је због “победе“ своје политике „И Косово и Европа“. Од Србије, ни трага ни гласа.

Continue reading

Бекство од истине

Автор: Драгана Трифкович


„Почни са оним што је истинито, а не што је прихватљиво.“
Франц Кафка

У Србији су обезвређене и потрошене многе вредности, као и многе речи, међу којима је реч патриота. Да не идемо далеко у историју, за негативну конотацију те речи су у великој мери одговорне лажне патриоте које садашње генерације памте из деведесетих година Милошевићеве владавине, али и представници „Друге Србије“ који су злоупотребили тај термин. Лажне патриоте су појединци који су под окриљем оданости према Србији, искористиле своје политичко, војно или пословно деловање за остваривање личних интереса у периоду распада Југославије и/или у периоду транзиције. За такве личности постоје погодније речи (једна од њих је и ратни профитер), које јасно говоре о особености по којој су препознатљиве. Проблем са искривљеном перцепцијом патриотизма, базиран је на злонамерној пројекцији коју су представници „Друге Србије“ извели сврставајући све патриотски настројене Србе у исту категорију са лажним патриотама. Замена теза је одлично средство манипулације, које има за циљ да поништи и обезвреди сваку борбу за Србију.

Continue reading

Алтернатива здравом разуму или европски пут у безнађе

Автор: Драгана Трифкович

„Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажеш људима нешто што они не желе да чују.“ (Животињска фарма 1945.)

У животу за све постоји алтернатива. Алтернатива је заправо латинска реч, која значи: избор између двога, опредељивање за једну од две могућности, тежак избор једне од двеју могућности (Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклија). Често нам живот нуди већи избор могућности, а на нама је да се одлучимо за ону, коју сматрамо најбољом за нас. Аутодеструктивни људи могу да се одлуче и за најгору могућност. Дубљим разматрањем комплексности алтернативе и различитих могућности, као и њиховим поимањем, могли бисмо да уђемо у поље филозофије, као и психологије. Међутим ширина те теме, само је увод за супротност поставке на коју желим да укажем. Искључивост алтернативе је догматске природе.

Европска бајка – Наредбу да Европа нема алтернативу, промовишу фаталистички заговорници једносмерног пута.
Објаснити поборницима европског раја да ЕУ има алтернативу, једнако је незамисливо као што би било немогуће објаснити комунистима да је алтернатива братству и јединству, национални интегритет. Искључиви људи, своја схватања претварају у непромењиве истине, без икаквог оправдања за тако нешто.
Главни аргумент српских еврофанатика је да Србија не сме да остане изван Европе. Овде треба разликовати појам Европе од појма Европске уније, што они намерно не чине како би по потреби манипулисали њима.
Србија је европска земља од свог настанка. Цивилизацијски и културно, она је европска par excellance. У ту Европу, унела је своје славне краљеве, велике војсковође, духовнике и државнике, сјајне писце, песнике, сликаре, признате научнике. Географски је немогуће изместити је на неки други континент. Дакле када говоримо о европским вредностима, не видим разлог зашто бисмо Србију изузели из тог вредносног система.
Ревалвација и девалвација европских вредности је с дуге стране, озбиљна тема за размишљање. Ако су слобода, правда и сигурност неке од основних вредности модерног европског друштва, онда морамо да се запитамо колико су те вредности заступљене у данашњој Европи.

Continue reading

Опет о Косову

Автор: Драгана Трифкович

„Дуготрајно
робовање и рђава управа могу
толико збунити и унаказити
схватање једног народа да здрав
разум и прав суд њему отанчају
и о с л а б е , д а с е п о т п у н о
извитопере. Такав поремећен
н а р о д н е м о ж е в и ш е д а
разликује не само добро од зла,
него и своју сопствену корист од
очигледне штете.”

Иво Андрић

Наш пораз је толико свеприсутан и широко прихваћен, да је постало недопустиво мислити другачије. Он не сме ни да се помене као такав, јер по многима представља победу коју треба да прославимо уз прихватање реалности.


Невоља је једино у томе што не можемо да узмемо одређени датум за прославу, с обзиром на то да реалност прихватамо постепено у дужем временском периоду (према утврђеној америчкој стратегији), па смо због тога остали ускраћени за спонтану прославу на улицама Београда.
Постоје шансе да сами произвољно одредимо неки датум, и да као одговорна држава уприличимо општенародно весеље због предаје Косова и Метохије. То је реалност.
Повод за овакав наслов, надовезао се на разговор о КиМ који сам пре пар дана имала са познаником, а који је он започео. Наиме, од раније ми је познато да многи људи које срећем избегавају разговор на ту тему, а неки од њих су ми и отворено замерили да сам напорна. На обострано задовољство разговоре смо свели на: добар дан – добар дан. Међутим, на моје изненађење приликом последњег сусрета уз поздрав ми је упућено и следеће: “Шта хоће више ти Срби са Косова?” Одговорила сам: “Хоће право на живот, и све оно што им је по Уставу Србије загарантовано.” Ту се разговор завршио, али сам данима након тога размишљала о презиру са којим је то питање било постављено и о односу појединаца и народа у целини према сународницима. 
Постоје различити мотиви за толико непријатељство према Србима са Косова и Метохије (мислим на Србе са КиМ који су остали привржени Србији, а не партијама на власти или пак косовској “власти”).

Continue reading

Поновљени избори на северу КиМ

Автор: Драгана Трифкович

 

Српски народ је најснажнији онда када га отпишу, када мисле да је уништен, потпуно дотучен, када су сигурни да не постоји икаква шанса за његову будућност. Толико пута се кроз историју дешавало, да нас ти „цивилизовани“ европски народи нападну као какве звери на самој самрти, када смо толико измучени дугогодишњим мукама и када су нам толико тога натоварили на леђа, да немамо снаге да се усправимо. Међутим, крајња граница издржљивости никада није утврђена. Србија има ту моћ да се из праха уздиже. Сва снага њена, крије се у најдубљој јами. Због тога је презиру, али са страхом.

Да ли смо данас поново у фази, када се српском народу задају завшни ударци. После дугогодишњих сукоба, ратова, бомбардовања, санкција, распарчавања, убиствене транзиције, пљачке и отимања, дошли смо до концентрационих логора. Север Косова и Метохије, опасан је дебелом жицом. Власт из Београда не бира методе, јер непослушни Срби морају по сваку цену да се интегришу у „институције“ којима управљају терористи, на отетој српској територији. Држава је решила да се обрачуна са својим народом, зато што народ поштује Устав. Властодавци из Вашингтона и Брисела, положили су све наде у њих. Они који знају шта се ту дешава, немају недоумица у вези тога шта нас даље чека.

Continue reading

Представа медијске ревакцинације

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Медији последњих дана, информишу јавност о многобројним хапшењима извршеним од стране полицијских органа. На сцени је озбиљан обрачун са криминалом, корупцијом и насиљем уз пуну сагласност и подршку свих владајућих структура.

И у новинама и на телевизији објављени су исти наслови: Ухапшена бивша директорка РЗЗО,  Ухапшен директор Југохемија фармације, Ухапшена краљица сплавова, Ухапшен потпредседник ФСС-а, Ухапшено пет официра ЈСО-а.

 

CIRCENSES (NON PANEM)*: Неупућени у компликоване прилике у Србији, схватили би озбиљно претходне наводе. Међутим, већем делу јавности јасно је о чему је реч: Представа је почела. Ова представа игра се у оквиру традиционалног фестивала: Избори. Датум избора још увек није објављен, али су сви показатељи почетка, рекло би се прљаве кампање, ту. С обзиром да главни глумци ове представе нису успели да остваре значајне резултате рада у претходном периоду текућег мандата, принуђени су да до завршетка рока надокнаде изгубљено време. То је суштински разлог почетка ове политичко-позоришне представе која се финансира из државног буџета уз одређене донације из иностранства. Она има за циљ да прикаже успехе рада ове Владе, супротно реалности, па је самим тим илузионистичког карактера. Како се продуцент, а и главни глумци воде макијавелистичким принципом „циљ оправдава средство“ у овој игри је све дозвољено. У том смислу су одабрани глумци за споредне негативне улоге, пошто сви главни глумци глуме позитивне ликове. Тактика је мање више позната из ранијих представа. Једна од водећих улога од самог почетка, додељена је полицији. У овој улози се преплићу позитивне и негативне одлике исте, али је она осмишљена тако да у завршном чину, остави позитиван утисак. Негативне карактеристике односе се на део улоге који се тиче ограничавања слободе кретања грађана (супротно Уставу РС, члан 39. слобода кретања) и део улоге везан за забрану протестовања грађана (такође супротно Уставу РС, члан 54. слобода окупљања).

Continue reading

Србија, ни на Западу ни на Косову

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Највећа претња међународној стабилности је борба за слободу и људска права. Звучи парадоксално, међутим са овом констатацијом ће се сложити многи народи, којима је „демократија“ стигла у виду бомби и који су ослобођени окупацијом. Иза пароле борбе за демократију, крију се економски и политички интереси, одређених великих сила. То је прави разлог агресије, коју западне силе спроводе над одабраним земљама. Србија је на несрећу већ годинама међу одабранима.

 

ЗАПАД

Појам „западна демократија“ некада је означавао најразвијенији вид демократског уређења друштва. Политиком двоструких стандарда, интервенционистички Запад је релативизовао све вредности за које се залаже (искључиво на речима). Борба за „људска права“ одређена је потребом освајања ресурса и наметањем неолибералног капитализма у коме сва права уживају одређене интересне групе. У макијавелистичкој борби западних сила за ресурсе и тржишта, нације и државе су колатерална штета.

Концепт неолибералног капитализма и потрошачко друштво, уз неконтролисано  задуживање фиктивним новцем, довели су економију САД и ЕУ до ивице понора. Највећи терет економске кризе подносе најугроженије категорије друштва, док креатори кризе покушавају да пронађу нова тржишта (могло би се рећи ратишта). САД и ЕУ су уложиле огроман новац пореских обвезника, како би спасиле приватне банке. То је довело до апсурдне ситуације где су поједине земље ЕУ у опасности да банкротирају спашавањем пропалих банака. Док све више земаља ЕУ упада у дужничке кризе, решење светске економске кризе се не назире (1). Колико су опасне замисли САД и ЕУ, говори и чињеница да рецесију и огромну незапосленост „решавају“ штампањем додатног новца и малверзацијама (2). Треба имати на уму да је штампање долара (без покрића), у надлежности приватне фирме (Федерални резервни систем), која остварује приходе по том основу. Оваква позиција ФРС а омогућава утицај на светску економију и пружа могућност манипулације финансијским кризама.

Continue reading