Конференција: 100 година од Великог рата
Међународна конференција „Велики рат и нови свет, актуелно подсећање за човечанство“ је отворена 17. септембра у Сава Центру. Организатори конференције су руски Фонд Андреј Првозвани и Центар националне славе, као и српска организација Београдски форум за свет равноправних уз велику подршку Српске православне цркве.
У раду конференције, учествовали су многа значајна имена из света политике и науке.
Война на Украине в 2014 году. в Югославии в 1999 году.
В российском информационном агентстве РИА Новости в Москве, 15.08.2014. в Президентском зале прошла конференция под названием " Война на Украине в 2014 году. в Югославии в 1999 году.: Сходства и различия в тактике и стратегии“.
Видео на YouTube каналу ЦГС: Видео конференции в РИА Новости
Грузия стала форпостом НАТО на Кавказе
Интервью Драганы Трифкович с министром обороны Южной Осетии Валерием Яновцем для немецкого Zuerst
Уважаемый господин министр, прошу Вас вначале рассказать нам о конфликте, произошедшем в начале 90-х годов прошлого века на территории Южной Осетии. Что было причиной конфликта, как было достигнуто мирное соглашение в 1992 году. года?
С распадом СССР (Союза Советских Социалистических Республик) в декабре 1991 года все 15 бывших советских республик стали независимыми государствами. Статус национальной автономии каждое новое государство решало по своему усмотрению. В частности, на основе значительного ослабления центральной власти, уже в декабре 1990 года., решением парламента Грузии упразднена автономная область Южная Осетия. В Грузии появились такие фашистские лозунги, как” Грузия-грузинам“,” Почувствуй себя из Грузии", и эти идеи получили уровень государственной политики, возглавляемой новым националистическим руководством.
Однако в основе конфликта лежали не межнациональные, а политические конфликты. Народ Южной Осетии не хотел жить в Грузии, потому что у него было предчувствие, что права и свободы всего народа и каждого гражданина в отдельности будут постоянно сокращены. В конце 80-х и 90-х годах политические противоречия переросли в открытый военный конфликт. В Южной Осетии грузинские пенитенциарные подразделения сожгли более 100 деревень, более 1000 человек были убиты, десятки тысяч жителей стали беженцами, несмотря на то, что население Южной Осетии не превышает 70 000 жителей. Более 100 000 граждан осетинского национального меньшинства были изгнаны из внутренних районов Грузии, что было осуществлено грузинскими властями с целью реализации национально –государственной идеи: Грузия –грузинам”.
Јужна Осетија: шест година нереализоване „Олује“
Интервју Тимора Болохина са Драганом Трифковић за Глас Русије
Први Срби појавили су се на територији Јужне Осетије. Делегација јавних посленика и новинара из Србије и Републике Српске присуствовала је ових дана у Цхинвалу свечаним манифестацијама у част нове годишњице „петодневног рата“ који је био резултат агресије Тбилисија против Јужне Осетије.
Пошто је критична тачка пређена, крајем августа 2008. године Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Кавкаске утиске и балканске паралеле у разговору са дописником Гласа Русије изнела је српска политичка аналитичарка Драгана Трифковић.
Срби на прослави независности Републике Јужне Осетије
- У Цхинвалу боравили потпредседник Покрета за Србију пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор „Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић
- Председник Јужне Осетије Леонид ТИБИЛОВ: Снаге које виде Стари свет као шаховску таблу за своју игру, не презају од грубог гажења суверенитета и мешања у унутрашње ствари суверених држава. А свргавање легалних власти и распиривање ратова постали су разрађено средство геополитичких манипулација
СA руководством и народом Републике Јужне Осетије – на свечаностима којима је обележена годишњица „петодневног рата” од 8. 8. 2008. у којем су Русија и Јужна Осетија разбиле покушај САД и Сакашвилијевог режима да репризом „Олује” ликвидира Јужну Осетију као некад Српску Крајину, уз угледне госте из Русије, Абхазије, Придњестровља, Доњецке и Луганске Републике – први пут су били и гости из Србије и Републике Српске.
Из Србије, наравно, није било државних званичника, јер се наше власти због „пријатеља” из НАТО-а нису усудиле да признају независност братског православног осетинског народа, али су образ Србије достојно бранили командант одбране Кошара, потпредседник Покрета за Србију и члан Председништва Свесрпског Народног фронта пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор ”Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић, уз велику помоћ нашег брата, добровољца и аутора више књига о српским солободилачким ратовима 90-их Олега Валецког.
Српски представници су учествовали у одавању поште погинулима у рату 2008, као и у централној комеморативној манифестацији одржаној испред парламента у Цхинвалу, главном граду Јужне Осетије, са почетком у 23.35 увече, тачно у време почетка грузијско-америчке агресије.
Уступци Београда око Косова ништавно су плаћени
Разговор Драгане Трифковић са Георгијем Енгелгардтом за Геополитику
Георгије Енгелгардт, руски научник, запослен на Институту за славистику Руске академије наука, говори за Геополитику
Георгије Николајевич Енгелгардт је руски научник, запослен на Институту за славистику Руске академије наука. Стручњак је за савремену историју и социјално-политичке проблеме Централне и Југоисточне Европе. Посебно је изучавао новију историју бивше Југославије и добро је упознат са кризом на Балкану деведесетих година прошлог века, као и са улогом Русије у решавању југословенске кризе. Поред тога, његов научноистраживачки рад усмерен је на изучавање религија, посебно ислама и његовог утицаја на Русију и на Балкан.
Реконструкција Косова и Метохије
Автор: Драгана Трифкович
Србија је већ годинама суочена са многобројним проблемима који се тичу суштински важних државних и националних интереса. Ако се осврнемо на данашњу ситуацију, можемо да установимо последице примењиваних решења, која су нуђена према препорукама и у складу са интересима Запада. Уколико је пре више од деценије било нејасно куда ће нас таква решења одвести, данашња опресија даје одговор на многа питања. Зависан положај Србије условљен је контролисаном политичком већином, затим економијом, медијима, правосуђем, институцијама а тиме и свим политичким процесима. Под тим околностима држава није у стању да се одупре ни најмањим притисцима. Безусловна предаја је постала идеологија водећих структура у Србији, које на тај начин обезбеђују власт због личних интереса, док је с друге стране економска и политичка исцрпљеност увела друштво у потпуно безнађе.
Српско пропуштање шансе
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Криза у међународним односима узрокована променом односа снага светских сила отворила је теме које су суштински важне за Србију и њен опстанак. Након распада СССР, САД су преузеле улогу водеће светске силе, која је мир и заштиту људских права, односно живота, узела као изговор за рат и убијање. Завршена је вишедеценијска хегемонија Америке, коју је свет платио агресијом, ратовима, хуманитарним бомбардовањима, медијским манипулацијама, криминализацијом друштва, фалсификовањем историје, пројектовањем нових нација и невиним жртвама. Сада смо на почетку историјске епохе у којој ће доћи до великих промена. Економска и политичка моћ су прешле са запада на исток и та чињеница ће условити промену досадашњег устројства.
Драгана Трифковић у немачким медијима
Текст Мануела Оксенрајтера, главног уредника немачког месечника Zuerst и сарадника ЦГС о заједничкој посети Косову и Метохији и раду Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије.
Округли сто: Перспективе развоја Руско-српских односа
Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.
Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.
Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:
Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.