Драгана Трифкович

Геополитика и политика

Уочи посете Николића и Вучића Русији

/

Автор: Драгана Трифкович

Онај који себе данас незванично и неоправдано назива господаром света морао би да зна да нити је заиста најјачи, нити да му тренутна позиција даје за право да угњетава друге народе, државе и вере. Сведоци смо да је једном народу са Балкана територија распарчана од стране тих великих сила, а да се тај народ и даље сматра џелатом а не жртвом, кривцем а не оштећеним.

 Владимир Владимирович Путин

На позив председника РФ Владимира Путина, председник Србије Томислав Николић одлази у посету Москви 21. маја, а како је саопштено из Председништва са њим ће путовати и први потпредседник Владе Александар Вучић. Очекује се да ће тада бити потписан споразум о стратешком партнерству Србије и РФ (1).

Иако су доласком Владимира Путина на власт створени услови за добру сарадњу две државе, она није ни близу остварила своје могућности. Разлоге треба тражити у смеру српске политике након 5. октобра 2000. године, као и посвећености Русије решавању унутрашњих проблема у првим годинама Путинове владавине. Време које је Русија искористила да се врати на место велике силе, Србија је прокоцкала на сопствене поразе. У периоду када се појавила потреба за бољом међусобном сарадњом на обострани интерес, Србија је већ имала инсталирану проевропску већину.

Противтежа безалтернативном путу у ЕУ могла је да се створи сарадњом са земљама у успону (БРИКС), посебно Русијом као најближим савезником. Такво опредељење би Србији обезбедило јаку политичку подршку у очувању територијалне целовитости (посебно се односи на Космет) и решавању других међународних проблема (Хашки трибунал), као и економску стабилност кроз инвестиције и извоз на руско тржиште на основу Споразума о слободној трговини са РФ.

Геополитика и политика

Србијом владају страни амбасадори

/

 Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

„Ко далеко оде са ђаволом у шетњу,
тешко се враћа на прави пут“.
Николај Велимировић

Пресудан утицај на српску политику данас имају страни амбасадори, чија реч је неприкосновена. Дипломатија је у претходним годинама суштински променила установљена правила и дипломатске кодексе, барем у Србији.
Супротно Међународном односно Дипломатском праву и Бечкој конвенцији, страни амбасадори су почели да се баве унутрашњом политиком земље у којој су гости. Забрињавајућа чињеница је да се Србија потпуно препустила немилости угошћених странаца, који се овде понашају онако како се ни у својој кући не би понашали. Отворене претње, уцене и недобронамерне критике, постале су свакодневница као шаблон понашања оних који ногом отварају врата када крену у госте. Тако смо имали прилике да у медијима чујемо многобројне изјаве страних дипломата, које недвосмислено задиру у унутрашња питања Србије, и јасно рефлектују њихов однос према Србији.

Да се подсетимо неких изјава дипломата:

Андреас Цобел, бивши амбасадор Немачке, април 2007.
„Проблем Косова треба решити што пре, јер би се могао отворити проблем у Војводини и Санџаку.“
Алфред Гузенбауер, аустријски канцелар, април 2007.
„Ми подржавамо ДС, Бориса Тадића и његове људе у Србији.“
Камерон Мантер, бивши амбасадор САД, мај 2008.
„СПС у коалицији са ДС-ом може да допринесе европској будућности Србије.“
Чарлс Крофорд, бивши амбасадор Велике Британије, јул 2010.
„Не можете да кажете да желите северно Косово, а да задржите Прешевску долину.“
Жан-Франсоа Терал, бивши амбасадор Француске, јул 2010.
„СПС и ДС су рекли да ће да сарађују. Дајемо им кредит и чекамо резултате.“
Мери Ворлик, амбасадор САД, септембар 2011.
„Власти у Србији треба да учине све што је у њиховој моћи да и ове године омогуће одржавање успешне и безбедне Параде поноса.“
Волфрам Мас, амбасадор Немачке, децембар 2011.
„Постоји држава Србија и држава Косово, и проблем је решен.“

Геополитика и политика

Злочин над сопственим народом

/

Автор: Драгана Трифкович

Све чињенице су јасно указивале на то да садашња власт намерава да заврши амерички пројекат НАТО државе под управом нарко-терористичких структура. Да постоји могућност другачијег решења тврди и Русија, која је више пута износила примедбе да не могу да утичу на одлуке Србије, али да жели да учествују у дијалогу као гарант одбране српских интереса тј. међународног права. Власт у Србији упорно покушава да искористи Русију за обмањивање сопственог народа.

Конструкција

Сада је јасно да преурањена бриселска честитка Томиславу Николићу није била пука случајност. Многе ствари су указивале на то да избори нису донели промене, иако су грађани гласали за њих. Уместо новог политичког правца, добили смо још једну добро осмишљену превару, привидно патриотску а суштински релицитацијску, захваљујући којој је настављена поражавајућа политика Србије. САД су пронашле начин да корак по корак имплементирају Ахтисаријев план за “независност” Косова, поред тога што је он одбијен у СБ УН захваљујући подршци Русије. Иако премијер Србије (као и хор секуларних свештеника) тврди да је Косово давно изгубљено, поставља се питање о чему он “преговара” у том случају а да то није потраживање.

Наука и общество

Драгана Трифковић: Промена свести

/

Автор: Драгана Трифкович

“Данас служимо стварима, не знајући праву вредност ничему.

Обезвриједили су ријечи којима су се људи заклињали као штитом и које су нас храниле надом.

Убили су нам ријечи које смо сматрали светим, проститусали их, учинили заставама под којима марширају газећи човека.” 
Меша Селимовић “Острво”

Свест

Годинама уназад присутне су апсурдне идеје о томе како ће се Србија ослободити свих стега када Срби промене свест, раскрсте са прошлошћу и ослободе се назадног конзерватизма. Њих су првобитно заступале “грађанске” опције деведесетих година у борби против Милошевићевог режима, да би данас те исте идеје постале водиља политичких структура против којих су биле усмерене. Kроз читав период урушавања државе нуди се исто решење које промовишу наводно различито профилисане политичке опције, инструисане од Запада.

Да бисмо схватили суштину ове злослутне идеје и намере које се иза тога крију, неопходно је да сагледамо следеће чињенице. Људски ум чине свест и подсвест као основа рационалног размишљања и несвесни ум који утиче на наше понашање и искуство (осећања, мисли, сећања која потичу изван свести). Свест обухвата психичке доживљаје на основу којих личност формира вредности, уверења, ставове и знања. Осим личне перцепције велику улогу у формирању свести појединца има колективна свест. Она се заснива на традицији, односно историјском и културном наслеђу једног народа које је уграђено у заједнички ситем вредности тог друштва. Дакле промена свести појединца значила би одбацивање сопствених опажања што би даље условило нерационално размишљање а промена колективне свести подразумевала би одрицање читавог народа од сопствене историје, културе, традиције и религије.

Наука и общество

Споменик српским и руским војницима из Првог светског рата

/

На Калемегдану је откривено прво обележје у нашој земљи посвећено заједничкој борби Руса и Срба у Првом светском рату. – У средини симбола у облику крста смештен је мотив Светог Ђорђа, заштитника руске армије и победе

Наука и общество

Конференција: 100 година од Великог рата

/
 
Центр геостратегических исследований

Међународна конференција „Велики рат и нови свет, актуелно подсећање за човечанство“ је отворена 17. септембра у Сава Центру. Организатори конференције су руски Фонд Андреј Првозвани и Центар националне славе, као и српска организација Београдски форум за свет равноправних уз велику подршку Српске православне цркве. 
У раду конференције, учествовали су многа значајна имена из света политике и науке.

Оборона и безопасность

Война на Украине в 2014 году. в Югославии в 1999 году.

/

В российском информационном агентстве РИА Новости в Москве, 15.08.2014. в Президентском зале прошла конференция под названием " Война на Украине в 2014 году. в Югославии в 1999 году.: Сходства и различия в тактике и стратегии“.

ДРАГАНА 1

Видео на YouTube каналу ЦГС: Видео конференции в РИА Новости

Оборона и безопасность

Грузия стала форпостом НАТО на Кавказе

/

Интервью Драганы Трифкович с министром обороны Южной Осетии Валерием Яновцем для немецкого Zuerst

Уважаемый господин министр, прошу Вас вначале рассказать нам о конфликте, произошедшем в начале 90-х годов прошлого века на территории Южной Осетии. Что было причиной конфликта, как было достигнуто мирное соглашение в 1992 году. года?

С распадом СССР (Союза Советских Социалистических Республик) в декабре 1991 года все 15 бывших советских республик стали независимыми государствами. Статус национальной автономии каждое новое государство решало по своему усмотрению. В частности, на основе значительного ослабления центральной власти, уже в декабре 1990 года., решением парламента Грузии упразднена автономная область Южная Осетия. В Грузии появились такие фашистские лозунги, как” Грузия-грузинам“,” Почувствуй себя из Грузии", и эти идеи получили уровень государственной политики, возглавляемой новым националистическим руководством.

Однако в основе конфликта лежали не межнациональные, а политические конфликты. Народ Южной Осетии не хотел жить в Грузии, потому что у него было предчувствие, что права и свободы всего народа и каждого гражданина в отдельности будут постоянно сокращены. В конце 80-х и 90-х годах политические противоречия переросли в открытый военный конфликт. В Южной Осетии грузинские пенитенциарные подразделения сожгли более 100 деревень, более 1000 человек были убиты, десятки тысяч жителей стали беженцами, несмотря на то, что население Южной Осетии не превышает 70 000 жителей. Более 100 000 граждан осетинского национального меньшинства были изгнаны из внутренних районов Грузии, что было осуществлено грузинскими властями с целью реализации национально –государственной идеи: Грузия –грузинам”.

Геополитика и политика

Јужна Осетија: шест година нереализоване „Олује“

/

Интервју Тимора Болохина са Драганом Трифковић за Глас Русије

Први Срби појавили су се на територији Јужне Осетије. Делегација јавних посленика и новинара из Србије и Републике Српске присуствовала је ових дана у Цхинвалу свечаним манифестацијама у част нове годишњице „петодневног рата“ који је био резултат агресије Тбилисија против Јужне Осетије.

Пошто је критична тачка пређена, крајем августа 2008. године Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Кавкаске утиске и балканске паралеле у разговору са дописником Гласа Русије изнела је српска политичка аналитичарка Драгана Трифковић.

Прокрутить вверх