Епидемија корона вируса још једном показала да ЕУ није у стању да функционише
Интервју Драгане Трифковић, директора ЦГС за Eurasia Expert
19
Апр
Tag Archives: Европска унија
05
Апр
Фиктивна помоћ Европске уније
Пише: професор Слободан Самарџић
Подбацивање ЕУ у борби против вируса корона је општепозната. Већи број њених држава чланица, уз Сједињене Државе, данас имају најтеже последице ове заразе на свету, а да још нису достигле врх ове пандемијске катастрофе. У претходном прилогу (овде) изложио сам неке од разлога ове тешке чињенице. Унутар Уније догађа се процес сличан мигрантској кризи 2015. године. Њене институције немо посматрају ток догађаја, али остају пасивне у погледу било какве интервенције. Све је лошим спонтанитетом препуштено државама чланицама.
15
ОФВ
Проширење ЕУ или ојачавање паукове мреже
Пише: професор Слободан Самарџић
Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.
13
Ноя
Ако овако наставимо, остаћемо вечито у чекаоници Европске уније
Пише: професор Слободан Самарџић
Ово што се догађа са тзв. европским путем Србије постаје тешко подношљиво и за такве посвећенике као што је државни врх Србије. Председник ове државе-кандидата недавно је изјавио да ће чиниоцима Уније поставити одсутно питање: шта ако обавимо реформе, примате ли нас или не (Политика, 9. новембар). Он или не зна да му нико у ЕУ неће дати одређени одговор, или то зна али хоће да остави утисак на домаћој сцени о решености да се суочи са истином. Али, Е. Макрон никако да престане са својим провокацијама – те Унија се не може ширити пре него се реформише, те предлаже промену методологије преговарања о проширењу, те спречава отварање преговора са С. Македонијом и Албанијом, те назива Босну темпираном бомбом и сличне којештарије. Па пошто се човек толико излаже нека каже Вучићу истину у брк. Ето и брзе прилике.
26
Июн
Србија се мора извући из „западнобалканског“ логора
Пише: проф. Слободан Самарџић
Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији.
09
Июн
Пирова победа системских странака
Пише: професор Слободан Самарџић
Избори за Европски парламент (ЕП) овога пута били су корисни. Хоћу да кажем да су они после више деценија постали прилично меродавни за оцену стања Европске уније. Још колико претходни избори, одржани пре пет година, иако су се збили у временском средишту системске кризе Уније (2014), нису имали никакав значај за сагледавање реалне ситуације. Били су рутински, у тренду серије претходних избора, који нису одлучивали ни о чему значајном. Како у претходних пет година (2009-2014), тако и у годинама после избора (2014-2019), изабарани сазиви били су крајње маргинализовани у основној политичкој делатности (преосталих) институција које су се бавиле кризом. Овога пута, када је о изборима реч, ствари су се ипак промениле, макар у погледу изборних индикатора за политику која ће уследити.
19
Декс
Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
На иницијативу „Центра за геостратешке студије“ уз подршку г. Бошка Обрадовића и „Српског покрета Двери“, захваљујући љубазности нашег домаћина чешког посланика г. Јаромира Кохличека у Европском парламенту је 28. новембра одржана конференција под називом „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“. На конференцији је делегација из Србије у саставу: професор Слободан Самарџић- бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије, Драгана Трифковић- директор „Центра за геостратешке студије“ и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“ и Марија Јањушевић-народни посланик и члан Председништва „Српског покрета Двери“, имала прилике да поразговара са посланицима ЕУ о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и да им изложи своје ставове о самој суштини конфликта као и да предложи решења. Велики допринос овом скупу дао је г. Жак Огар-бивши командант француских снага КФОР-а на Косову и Метохији, аутор књиге: „Европа је умрла у Приштини“.
10
Декс
Жак Огар: Европа је умрла у Приштини
Обраћање г. Жака Огара, бившег команданта француских снага у саставу КФОР у Европском Парламенту
на конференцији: „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“
Даме и господо,
Срећан сам што се данас налазим овде са вама, на позив Центра за геостратешке студије из Београда, у Европском парламенту.
Као виши француски официр служио сам у Македонији, а затим на Косову у првој половини 1999. године. Када су ме поставили у француску команду за специјалне операције, био сам именован за шефа заједничке групе специјалних снага која је интервенисала пре распоређивања француске бригаде КФОР-а под командом НАТО-а.
Фото: НСПМ
17
Ноя
Да ли су мигранти економска нужност за либералну Европу?
Пише: Милош Здравковић
Постоји више разлога зашто је на простору врло немирне и у 20. веку катастрофално разрушене Европе створена Европска унија, а један од кључних разлога је био да се спрече нови сукоби и ратови, створи велико тржиште и на неки начин пандам САД-у.
Ипак, уједињена Европа, као наднационална супер држава никада није заживела. Економски џин никада није постао спољнополитички гигант, а временом је и велико тржиште постало бушно, економија порозна, а демографска слика све гора. У економском моделу који подразумева потрошачко друштво неопходна је нова крвна слика. Неки су видели нову шансу у мигрантима.
07
Янв
Алтернатива здравом разуму или европски пут у безнађе
Пише: Драгана Трифковић
„Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажеш људима нешто што они не желе да чују.“ (Животињска фарма 1945.)
У животу за све постоји алтернатива. Алтернатива је заправо латинска реч, која значи: избор између двога, опредељивање за једну од две могућности, тежак избор једне од двеју могућности (Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклија). Често нам живот нуди већи избор могућности, а на нама је да се одлучимо за ону, коју сматрамо најбољом за нас. Аутодеструктивни људи могу да се одлуче и за најгору могућност. Дубљим разматрањем комплексности алтернативе и различитих могућности, као и њиховим поимањем, могли бисмо да уђемо у поље филозофије, као и психологије. Међутим ширина те теме, само је увод за супротност поставке на коју желим да укажем. Искључивост алтернативе је догматске природе.
Европска бајка – Наредбу да Европа нема алтернативу, промовишу фаталистички заговорници једносмерног пута.
Објаснити поборницима европског раја да ЕУ има алтернативу, једнако је незамисливо као што би било немогуће објаснити комунистима да је алтернатива братству и јединству, национални интегритет. Искључиви људи, своја схватања претварају у непромењиве истине, без икаквог оправдања за тако нешто.
Главни аргумент српских еврофанатика је да Србија не сме да остане изван Европе. Овде треба разликовати појам Европе од појма Европске уније, што они намерно не чине како би по потреби манипулисали њима.
Србија је европска земља од свог настанка. Цивилизацијски и културно, она је европска par excellance. У ту Европу, унела је своје славне краљеве, велике војсковође, духовнике и државнике, сјајне писце, песнике, сликаре, признате научнике. Географски је немогуће изместити је на неки други континент. Дакле када говоримо о европским вредностима, не видим разлог зашто бисмо Србију изузели из тог вредносног система.
Ревалвација и девалвација европских вредности је с дуге стране, озбиљна тема за размишљање. Ако су слобода, правда и сигурност неке од основних вредности модерног европског друштва, онда морамо да се запитамо колико су те вредности заступљене у данашњој Европи.