Экономический эксперт Центра геостратегических исследований: Война и идеология или к здоровой и современной концепции развития

Общее мировое социально-историческое развитие до сих пор показало нам несколько закономерностей, несмотря на все неровности и турбулентность, с которыми оно сопровождалось. Еще в исследованиях нас, несмотря на все еще пост-Титовское состояние ровито, учили, что единственный истинный путь социально-исторического развития-это эволюция, а не революция, со всеми ее проблемами и нелогичностью, которые она неизбежно несет с собой. Затем, в своей магистерской диссертации, я увлекся второй закономерностью, то есть невозможностью и нереальностью пропуска фаз социального развития (рабовладение, феодализм, капитализм, социализм), которые, как правило, приводят к неизбежный обратимый процесс, то есть возвращение к более ранней стадии. Я базировался на, тогда очень популярных, развивающихся странах, хотя позже эта закономерность подтвердилась не только у нас, но и у развитых, в тот период, социалистических стран. Параллельно с этим тезисом я также был озабочен очень сложным процессом конвергенции, то есть повсеместным, этапом социально-исторического развития, который позже оказался еще одной из важных закономерностей этого процесса. С сетом, конечно, мы, старшие, в те восьмидесятые и девяностые годы прошлого века могли проследить печальный крах тогдашнего социализма, который больше всего отражался в экономической сфере, и блестящую победу западного капитализма, поэтому мы задавались вопросом, где мы ошиблись, настойчиво следуя Марксу.

Continue reading

Индија, локомотива за 22. век

Написано: Милош Здравкович

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Continue reading