Косово и Метохия

Пише: Ања Филимонова REGNUM

Премијер тзв. Републике Косово Аљбин Курти се без дугих философских размишљања и бирократског увијања заложио за решење главног проблема приштинских власти – стицање потпуне, праве државности. То подразумева чланство тзв. Републике Косово у УН и признање њене независности од стране Србије, а управо признање од стране Србије даје сецесији неповратни карактер. Курти је 9. марта 2020. године изјавио да су приоритети његове владе, ни мање ни више него „тужба против Београда за геноцид“, „кажњавање српских снага безбедности за војна кривична дела извршене током последњих сукоба“ и „озбиљна припрема владе за подношење тужбе против Београда пред Међународним судом“. Према његовим речима, све ово ће бити теме у наставку дијалога са српским властима. Још 7. марта је косовски парламент усвојио трогодишњи програм рада владе, чији саставни део представља „пет принципа дијалога са Србијом“. Као принцип наведен је „дијалог на основу реципроцитета“. Под тим се подразумева и преиспитивање већ закључених споразума са Београдом под окриљем ЕУ.

Интегральная версия текста, опубликованного в Я РЕГНУМ

С недавним заявлением Милорада Додика о том, что Республика Сербская встала на путь выхода из Биг, из которого нет возврата, эта тема снова привлекла большое внимание средств массовой информации. Он сделал свое обращение в Ассамблее Республики Сербской 17. февраль начался со слов „Goodbye BiH, welcome RS exit“

Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» најоштрије осуђује кажњавање Ивана Тодосијевића са две године затвора зато што је изјавио да је случај Рачак исцениран да би се бомбардовала Србија од стране НАТО пакта. И јесте исцениран, као што су инценирани Маркале у Сарајеву после чега су бомбардовани Срби у БиХ и као што је измишљена прича о биолошком оружју Садама Хусеина да би се исти срушио и на крају ликвидирао.

Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ за EurAsia Daily

Албин Курти недавно је заявил да је сакупио довољану подршку да би формирао нову „владу“. Колико је реално да та „влада“ заиста буде формирана? Шта могу да очекују Срби на Косову и Метохији уколико Курти постане „премијер“? Хоће ли се то одразити истовремено и на односе са Београдом и како?

Оно што смо могли да прочитамо у медијима јесте да је Албин Курти изјавио да са гласовима посланика бошњачке, турске и ромске националности може да формира сепартистичку владу. Шта од те владе Срби могу да очекују? Исто оно што су имали и од претходних мандатара влада самопроглашене републике Косово.

Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли

Господине Јакшићу, који су разлози који су вас навели да упутите отворено писмо амбасадору Русије у Србији Александру Боцану-Харченку?

Марко Јакшић: Главни разлог је тај што смо имали жељу да руску владу упознамо са нашим ставом поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. Како амбасадор није дао никаквог одговора на прво писмо, а на друго је одговорио негативно имајући у виду важност оваквих избора за српски народ, одлучили смо се на један овакав јаван и манифестан корак.

Такође је нејасан став руског амбасадора по питању судбине јужне српске покрајине, где у једном интервјуу државним медијима каже да је став руске владе Резолуција 1244 СБ УН, да би после тога наставио да њега изненађује став Запада што је против поделе Косова имајући у виду да су они већ једном цепали Југославију. На основу изреченог не може се у исто време бити и за КиМ у саставу Србије и за поделу Косова и Метохије (разграничење).

Мы передаем с Стања ствари

Аутор: Ања Филимонова

Ситуација захтева кардиналну промену – зато, уколико Русија не подржи српски народ, српском народу таква Русија неће бити потребна

Преносимо: Немања Рујевић, Deutshe Welle

Прошле године смо гледали епизоду „разграничење“ – Србији наводно нема помоћи ако се не одвоји од Косова. Сада гледамо цјенкање Вучића и западних сила. А онда ће постати још гадније

Протеклих дана је немачка канцеларка Ангела Меркел више пута заскочила српску публику са насловних страна таблоида све ређајући понуде: једног дана у замену за признање независности Косова нуди фабрику Фолксвагена, следећег већ и брзи улазак у Европску унију, затим окреће леђа Албанцима и пристаје и на промену граница.

Читалац који би пао с Марса помислио би да је та канцеларка залутала на неки бувљак, а нема баш талента за ценкање – само нуди све више и више.

Интервью Драганы Трифкович с немецким депутатом Ульрихом Эме

- Уважаемый господин Эмме, вы депутат бундестага от оппозиционной партии "Альтернатива для Германии". Это партия, которая в последние годы получает все большую поддержку электората в Германии, который недоволен политикой правящих структур. С какими проблемами сталкивается немецкое общество и что заставляет их доверять оппозиции? С другой стороны, что вы, как оппозиционный политик, больше всего возмущаетесь властями?

В течение многих лет мы уже наблюдаем в Германии злоупотребления правами со стороны каждой власти. Эти нарушения прав начались с спасения Греции в 2010 году. годы. Лиссабонское соглашение ЕС предусматривает, что международное сообщество не несет ответственности за долги стран-членов. Из-за срочных займов Греции Лиссабонское соглашение было расторгнуто с помощью правительства Германии. Но этого было недостаточно. Решение 2015. чтобы открыть границы для беженцев, канцлер Ангела Меркель нарушила действующие правила, содержащиеся в Шенгенском договоре. С этим решением почти 2 миллиона мигрантов стекались в Германию в поисках преимуществ нашей социальной системы. В основном это были не беженцы, которые СМИ пытались скрыть от немецкого населения. Этот приток связан со значительным ростом преступности. Настроение населения с 2015 года. годы изменились и перешли от принятия к отказу от иммиграции. AfD-единственная партия, которая постоянно указывает на существование проблем и негативных событий в немецком обществе с момента его основания в 2013 году. годы. С сентября 2017 года. в течение многих лет я был частью группы AfD в немецком Бундестаге. Здесь мы, как оппозиция, можем заставить правящие партии занять наши позиции. Мы понимаем, что в краткосрочной перспективе мы не получим большинство за наши собственные законодательные изменения, но поэтому мы всегда и постоянно можем указывать на то, что не так.