Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
Преносимо са блога: Н. Катић
Док утицајни центри моћи и њихови медији деле демократске лекције лево и десно, а поготово источно, на западу Европе се догађају процеси који личе на ругање прокламованим демократским вредностима. Процеси капиларног тоталитаризма под различитим изговорима непрекидно јачају и обликују јавну сферу.
Пишет: Небойша Катич
Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији.
Пишет: Небойша Катич
Экономические чудеса в Европе возможны, и Сербия-это место, где может произойти чудо. Это следует из обширного исследования „новая программа роста Сербии”, которое только что опубликовал Всемирный банк (СБ). СБ считает, что с такими реформами, как он предлагает, реальный рост валового внутреннего продукта (ВВП) в течение следующих двадцати лет может составлять семь процентов в год. Это впечатляющая средняя скорость, с которой ВВП Сербии увеличится почти в четыре раза за двадцать лет. ВБ подчеркивает, что без мер, рекомендованных в исследовании, ВВП может расти максимум на три – четыре процента в год-этого недостаточно, чтобы приблизить Сербию к уровню жизни Европейского союза.
Пише: Небојша Катић за Политику
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)
Пишет: Небойша Катич
Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.
