Никола Милованчев: кому нужна Югославия в 1918 году?

Автор: Николай Милованчев

В связи с телесериалом „Александр югославский“ следует указать на реальную политическую ситуацию на югославском пространстве во время окончания Первой мировой войны в ноябре 1918 года.

Continue reading

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

Автор: Николай Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Continue reading

Никола Милованчев: приветствие бока сербов князю Николе и его приветствие Сербской Боке

Автор: Николай Милованчев

В июне 1867 года. черногорский князь Николай посетил Которский залив, который тогда был частью Австрийской империи. Многие бокейские сербы обрадовались визиту князя. Выражением этого восторга была песня "приветствие „, написанная Иеронимом Фиорелли (Fiorelli), а в стихах Ристо Милича“приветствие князю Николаю I по прибытии в Которский залив". На визит черногорского правителя австрийские власти не смотрели с радостью, поэтому поэт опубликовал стихи с нотами Фиорелли анонимно (он подписал псевдоним „Ана ич“. Стихотворение напечатано далеко от Боки: в новосадской Данице, 10. (22) июня того же года (сербские газеты в Австрии, почти все, до 1918 года. носили датировку по старому календарю, а не по государственному). Фьорелли был менее осторожен и был подписан в Даничи своей фамилией.

Continue reading

Никола Милованчев: СПЦ у Македонији под ударом безакоња

Никола Милованчев у име Центра за геостратешке студије, упутио писмо комесару за људска права Савета Европе

 

Савет Европе

Госпођа Дуња Мијатовић, комесар за људска права 

Предмет: кршење људских права верника Српске православне цркве у Репулици Северној Македонији

Continue reading

Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором

Автор: Николай Милованчев

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.

Continue reading

Како је Словенија реаговала на корону

Автор: Николай Милованчев

Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.  

Continue reading

Какой путь к договору Сербской Православной Церкви и правительства Черногории?

Автор: Николай Милованчев

Собрание Черногории приняло правовой акт с абсурдным названием – "Закон О свободе вероисповедания". Абсурдно из-за этого, потому что цинично, что правово-политическое насилие и попытка захвата чужой собственности покрываются словом „свобода“. Хотя во время использования этого закона (если он начнет применяться) может произойти узурпация собственности и других религиозных общин, ясно, что атака применяется в первую очередь к собственности Сербской Православной Церкви (Сербской Православной Церкви). Некоторые юристы, представители нынешнего правительства Черногории, пытаются аргументировать "демократичность „этого закона и обосновать его соответствие“европейским правовым стандартам".

Continue reading

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Автор: Николай Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Continue reading