Сербия

Излагање Драгане Трифковић на округлом столу Я РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“

Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.

В течение нескольких недель СМИ и официальные лица СНС объявляли об окончательной конфронтации с министром обороны Небойшей Стефановичем, предполагаемым политическим лидером клана Беливук.

После задержания лиц, связанных с Беливуком, в конце февраля 2021 года. Курьер сообщил, что Стефанович вместе с этими лицами был совладельцем ресторана в Белграде. Также были опубликованы фотографии Стефановича в этом ресторане. Затем чиновник СНС Дарко Глишич косвенно обвинил Стефановича в том, что он якобы готовил убийство Вучича, заявив, что есть люди из СНС, которых Вучич привел на высшие государственные должности и которые вместо того, чтобы поблагодарить его, решили „поблагодарить его снайпером и выразить свою благодарность.в снайперскую пулю“. Министр Недимович объявил, что состоится заседание Совета безопасности Сербии, на котором будет раскрыто, кто был человеком из высшего соцсети, который готовил убийство президента Сербии.

Коммюнике народного движения сербов из Косово и Метохии " Родина“

Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.

Независност тзв. Косова* проглашена је 17. фебруара 2008. године. То је тужан дан за цело српство и свету српску земљу, Косово и Метохију. Од тог дана сваке године ширина словенске душе се покаже у пуном светлу у виду наших пријатеља Чеха и Пољака.

Грађани Прага и Варшаве, престоница Чешке и Пољске, али и других градова у тим земљама сад већ традиционално прошетају улицама носећи транспаренте „Косово је Србија“ дајући тако подршку српском народу који је жртва западног режима.

Пишет: Горан Райчевич

Долгое время наша журналистика попирала кодекс объективности и утратила свою первостепенную роль в информировании общественности так, как того требует профессиональная этика, а также элементарные моральные и образовательные принципы. Стыда и стыда не существует, а интерес вдохновителя-это первенство, которое защищается до конца, и даже когда истина в ее противоположности обнажается полностью. В то время, когда ложь финансируется и навязывается, правда вряд ли выходит на первый план. Итак, недавно у нас была возможность на банальном примере, таком как результат футбольного матча, узнать, что 2 и 2-это не одно и то же значение, а то, что Звезда обыграла Милан со счетом 2:2?! Однако тема, на которую я хочу опираться, гораздо серьезнее, чем спортивные результаты.

Јелена Пономарјова, у чланку под насловом „Русија треба да ради на Балкану на „језуитски“ начин“[1], наставља да утврђује „реал-политички курс“, који је сам по себи велика обмана, јер служи као теоријско покриће за голи амерички интерес.

Автор: Драгана Трифкович

С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.

Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?