Сербия

Пише: Модест Колеров

Једном приликом сам се обрео у малој српској цркви, баш испред олтара, када је у цркву ушао разред локалне школе на обичан час веронауке. Тако сам ја, хтео – не хтео, чуо целу дечију молитву у којој је више пута било поновљено: „За Србију, за Русију и друге православне земље“.

И ако је наша Домовина Русија данас жива, то није само због крви, рада, страдња и подвига нашег народа, већ и због те српске молитве. И не само молитве: 1941. године херојски отпор Југославије против Хилтера помогао је СССР да истраје у тој ужасној години и нашој земљи да преживи, а читавом нашем народу да не падне као жртва фашистичког геноцида.

Пише: Модест Колеров

Проблем српске покрајине Косово традиционално се разматра са два међусобно опречна становништа: са станивишта српских патриота, који поричу сепаратизам, и са становништа Запада, председника Вучића и његових обожавалаца у Москви и московских кабинетних теоретичара спољне политике. Они се залажу за споразум са Косовом по сваку цену, чак по цену признања његове независности од стране Београда, по цену антисрпског апартхејда. Српско становништво покрајине се смањује, његова острвца се налазе у изолацији. 90% албнаског становништва покрајине залаже се за независност у односу на Србију.

Коммюнике народного движения сербов из Косово и Метохии " Родина“

Вакцинация сербов в южной сербской провинции в полной мере демонстрирует всю степень национального предательства президента Сербии, главного магната Республики Александра Вучича.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата, имајући обичај да помало глуми наивну француску собарицу, практикује да пред медијима каже : ”Наведите ми, молим вас, шта сам ја то за време своје власти издао.”

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ овим путем жели да подсети и грађане Србије а и Александра Вучића где је све издао:

Од свог доласка на место председника САНУ Владимир Костић се у више наврата бавио проблемом Косова и Метохије. И увек, као по правилу, он је доводио у питање целовитост Републике Србије тако што је сматрао, како сам каже, да „Косово није наше“.

Интервью Драганы Трифкович для Евразия Эксперт

Как бы вы охарактеризовали российско-сербские отношения в 2020 году? года и чего ожидать от двусторонних отношений в новом году? Столкнутся ли наши страны с новыми испытаниями и вызовами в наступающем году?

Российско-сербские отношения в 2020 году. годы вошли в один новый этап динамики. Со стороны Сербии я думаю, что во внешней политике были необдуманные шаги, которые поставили нашу страну в неловкое положение. Официально Сербия проводит внешнюю политику, которая опирается на четыре столпа: Брюссель, Вашингтон, Москва и Пекин. Однако сближение Сербии с США в текущем году и, в частности, подписание соглашения в Вашингтоне, ставит под вопрос, выбрала ли Сербия таким образом только один столп? Речь идет о том, что вашингтонское соглашение вмешалось в сербско-российские и сербско-китайские отношения, а также отношения Сербии с ЕС. В связи с этим посмотрим, как новая администрация США будет относиться к обязательствам, которые взяла на себя сербская сторона. Что касается России, я бы похвалил российскую мудрость и терпение во внешней политике. Несмотря на многочисленные препятствия, с которыми она сталкивается, Россия ведет себя ответственно и трезво. Это действительно для уважения. 

Пише: Марко Јакшић за Я РЕГНУМ

2020. година завршава се за Србе на Косову и Метохији а нарочито за Србе на северу не много весело. Пре десетак дана, без обзира на упорна понављања председника Србије да језеро Газиводе и хидроцентралу неће препустити сепаратистима, он је то ипак њима предао. Оно што је важно да се напомене јесте да је кредит за изградњу овог хидро система у који спада 40 км канала, хидроцентрала и језеро Газиводе изграђен кредитом који је Република Србија пре више од 30 година узела од Међународног монетарног фонда. На преговорима у Бечу 2008. године немачки политичар Волфганг Ишингер понудио је српској делегацији да Приштина преузме на себе даљу отплату кредита. Српска делегација коју су предводили Тадић и Коштуница је то одбила и Србија је отплатила цео кредит и тиме постала титулар овог хидро система. Зато се и поставља питање : одакле право председнику Србије да имовину грађана Србије односно државе Србије предаје сепаратистима ? Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата затражио од председника Србије да дâ јасан одговор да ли је он овај хидро систем поклонио или продао властима у Приштини. Ако је поклонио, зашто је то урадио, ако га је продао, где је новац од те продаје?