Сербия

Интервју Драгане Трифковић, директора ЦГС за Eurasia Expert

Пишет: Слободан Самарджич

У Србији је 15. марта уведено ванредно стање зато што су се испунили уставни услови за ову меру – „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана“ (чл. 200, ст. 1). Када је о оваквим одлукама реч, увек је основно питање процене овлашћених државних тела о томе да ли конкретна ситуација одговара уставним  условима. Мислим да је у конкретном случају пандемије ова одлука била легитимна. Али, у овом тексту неће бити речи о томе, или о питању легалности одлуке о увођењу ванредног стања, о дилеми да ли је оно благовремено уведено, нити о полицијском часу као конкретној мери, итд.

Пишет: Деян Мирович

Ванредно стање у Србији је уведено 16 . марта 2020. На конференцији за штампу. Истог дана Вучић је замолио кинеског председника Си Ђипинга да помогне Србији ословљавајући га са „брате и пријатељу“. Пекинг је после пет дана послао један авион са опремом и неколицином лекара. Вучић је лично дочекао авион уз химне, аплаузе и постројене  министре. У емоционалном наступу на аеродрому, српски председник је говорио о „челичном пријатељству“ између Кине и Србије, које ће трајати вековима, брату и пријатељу Сију кога ће дочекати „неколико стотина хиљада људи’“. Премијер Брнабић је предложила подизање споменика Кини.

Драгана Трифкович за Руску народну линију

Руско-српски односи се често улепшавају како би задовољили потребну форму.

Што се тиче Србије, та форма је неопходна из простог разлога што већина грађана Србије има наклоност ка Русији. Због тога они очекују да се односи са овом пријатељском земљом развијају по свим правцима.

Пише: професор Слободан Самарџић

Подбацивање ЕУ у борби против вируса корона је општепозната. Већи број њених држава чланица, уз Сједињене Државе, данас имају најтеже последице ове заразе на свету, а да још нису достигле врх ове пандемијске катастрофе. У претходном прилогу (здесь) изложио сам неке од разлога ове тешке чињенице. Унутар Уније догађа се процес сличан мигрантској кризи 2015. године. Њене институције немо посматрају ток догађаја, али остају пасивне у погледу било какве интервенције. Све је лошим спонтанитетом препуштено државама чланицама.