Сербия

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 – ноћна мора Александра Вучића

/

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Лошом и исхитреном одлуком да подржи Хилари Клинтон, као кандидата на председничким изборима у САД 2016. године, довела је Александра Вучића у крајње незгодну позицију. Он је у америчкој предизборној кампањи 2016. године био гост Клинтон фондације, када је подржао кандидатуру Хилари Клинтон са два милиона долара. Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Вучић је покушао да релативизује своју подршку Хилари Клинтон и да истакне у први план контакте са политичарима из Трампове администрације. Иако покушава да превари јавност, није успео да превари себе. Александар Вучић би све учинио да може да избрише епизоду у којој седи на столици са усиљеним осмехом на лицу, док га Бил Клинтон цинично тапше по леђима. Да ствар буде гора, Доналд Трамп је више пута позивао специјалног тужиоца да испита криминалне делатности Фондације Клинтон за коју постоје основане сумње да је нелегалним путем стицала средства од којих је финансирала криминалне активности одређених групација. Иако још увек није дошло до судског епилога у том случају, ФБИ и даље води истрагу против Клинтонових, који су у међувремену оптужени за нове афере.

Геополитика и политика

Немачко-немачка смицалица

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

Оборона и безопасность

Белград несправедлив по отношению к Москве

/

Драгана Трифкович за axar.az

 

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих уговора потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Геополитика и политика

Опасне последице Макронове посете

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.

Геополитика и политика

Шта спаја Макрона и Вучића?

/

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Председник Француске Емануел Макрон морао је да одложи раније најављену посету Београду у децембру, због немира у Француској. Иако су француски медији ову посету најављивали као потврду оснаживања пријатељства Париза и Београда, јасно је да се ради о чистој пропаганди режимских медија. Тврдње о француско-српском пријатељству су део романтичарско-идеолошког погледа везаног за Први светски рат. Он је заснован на уважавању које су француски војници имали према српској армији и заједничкој борби на Солунском фронту. Ипак ствари су се од тада много промениле и не постоји никаква основа да се француско-српски односи данас гледају кроз призму Првог светског рата. То је потврдио и сам председник Француске када је на прослави поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата сместио председника Србије у магарећу клупу, док је такозваног председника самопроглашеног Косова ставио међу најважније званице.

Геополитика и политика

Албанский вопрос на Балканах

/

Славиша Батко Милачич

 

После распада Социалистической Федеративной Республики Югославии албанский фактор был одним из основных факторов нестабильности на Балканах. В то же время албанцы являются основным геополитическим партнером США в регионе. Соответственно, проект Великой Албании, который датируется 19 годом. век и представляет идею объединения всех албанцев в одно государство никогда не было более актуальным. А именно, Призренская лига-это 1878 год. она добивалась признания национальной идентичности албанцев и автономии Албании в Османской империи. На митинге, состоявшемся в мечети Байракли в Призрене, требовалась автономия от Османской империи, которая территориально объединила бы всех албанцев на Балканах. От этого проекта не отказались и по сей день.

Геополитика и политика

Шта ризикује Русија на Балкану безрезервно подржавајући српске власти?

/

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

 

Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.

Геополитика и политика

Косметски Срби – народ без државе

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Геополитика и политика

Проруско бирачко тело и НАТО агенда владајућег режима

/

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

 

Утемељивач реалполитичког промишљања политике Макијавели утврдио је правила и описао технику освајања и задржавања власти. Један од његових савета је „Ако се окружите ласкавцима то је почетак вашег краја, зато што вас ласкавци одвајају од реалности, а ви морате да знате реалност, не можете да владате у неком свету који сте сами себи измислили“.   

Србија је очигледан пример да је могуће владати у измишљеном свету, али наравно питање је: колико дуго?

До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди.

Геополитика и политика

Страдање Срба у Ораховцу након потписивања Кумановског споразума

/

Пише: Дејан Баљошевић

У нади да ћемо пребродити и наредна искушења, позивам свој народ на стрпљење и достојанство, јер ћемо само тако, уз Божију помоћ, успети да сачувамо и одбранимо Косово и Метохију од оних који га мање од нас заслужују

 

Потписивање Кумановског споразума 9. јуна 1999. године, који је означио крај рата, Срби у Ораховцу су дочекали са помешаним осећањима. Одахнули су због престанка рата и повратка кућама мобилисаних резервиста, али су истовремено предосећали да им његов крај не доноси ништа добро.

Прокрутить вверх