Србија ће интензивирати сарадњу у ОДКБ, поручено је 7. априла 2015. године у Дому Народне скупштине Србије у Београду где се одржава округли сто „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“.
Автор: Драгана Трифкович
Ратови на простору бивше Југославије и бомбардовање Срба, оставили су несагледиве последице на Србију, међутим пораз је стигао тек од увођења такозване демократије.
Петооктобарска револуција је била генерална проба америчке тактике којом САД доводе на власт своје кандидате, у циљу спровођења сопствених интереса преко политичких елита а на штету државних и националних интереса окупиране земље. Исти такав сценарио виђен је после у многим земљама где су САД организовале обојене револуције, као што се то десило недавно са Украјином.
Пише: Миланко Шеклер
|
Танјуг и РТС су 7. фебруара пренели да је у оквиру 51. Минхенске безбедоносне конференције, на панелу „Украјина и нерешени конфликти у Европи“, српски премијер Александар Вучић нагласио „да морамо сачувати живе људе на све стране, а да ће Србија као председавајући ОЕБС учинити најбоље с партнерима Швајцарском и Немачком да се то и оствари“. Танјуг нам даље о активности нашег премијера саопштава: „Нагласио је да у Србији најбоље знамо (подвукао М.Ш.) шта значи изгубити животе и шта значе ратови“. И даље, премијер Србије Александар Вучић је према Танјугу и РТС-у још изјавио: „…Имам добре идеје, користићу нешто што личи на шалу, али је истина – ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно. Искусили смо најтеже ситуације, патили пуно, изгубили пола мушког становништва, учинили смо доста лоших ствари другим људима, и нашли смо данас нешто што је од највећег значаја по нашу земљу, а то је мир и стабилност“, истакао је премијер.
Оборона и безопасность
Шта је позадина наводне претње од државног удара у СрбијиАвтор: Драгана Трифкович Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо
Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању[1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе.  Югославия и Украина: война за ресурсы, война против РоссииВ российском информационном агентстве РИА Новости в Москве прошла конференция под названием Война на Украине в 2014 году. а в Югославии 1999: сходства и различия в тактике и стратегии. Война на Украине-это продолжение дестабилизации и окружения России. После распада СССР и отмены Варшавского договора открылось пространство для расширения НАТО и полного господства США. Хотя власти России в то время имели устные гарантии от западных чиновников, что НАТО не будет расширяться к границам России, Запад не придерживался соглашения. Страны, которые когда-то принадлежали Восточному блоку, стали членами ЕС и НАТО. Конфликты на территории бывшей Югославии были прелюдией для Украины. На конференции выступили Любинко Джуркович, полковник сербской армии в отставке и председатель Исполнительного комитета Движения за Сербию Сергей Гриняев, генеральный директор Центра стратегических исследований и прогнозов Драгана Трифкович, директор белградского Центра геостратегических исследований, и Олег Валецкий, военный эксперт, член Союза писателей России
Геополитика и политика
Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбинуИнтервју Драгане Трифковић за Стање Ствари
Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.  Eкономски план „који ће подржати цео свет!“Пише: Миланко Шеклер
|
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文