Tag Archives: Milos Zdravkovic

Написано: Милош Здравкович

За будућност ове ратом разорене и напаћене земље, битно је да се не спомиње (и спроводи у дело) мајоризација на рачун интереса српског и хрватског народа, те да се „цементира“ институција председништва БиХ. Јер Босна и Херцеговина је држава три народа и два ентитета, свидело се то некоме или не.

Да ли 20 година после Дејтонског споразума, у прилично изазовном глобалном и регионалном окружењу, етнички и економски подељена Босна и Херцеговина, ипак креће напред на путу ка „нормалности“, ка новој будућности?

Иза брда нешто се крупно ваља према и у правцу Босне и Херцеговине. Наду за то даје до данас незамислива изјава лидера СДА (најутицајније Бошњачке странке) и бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића о томе како је већ у првој половини 2016. године могуће решити хрватско питање.
Изетбеговић то види кроз решавање пресуде у предмету „Сејдић- Финци“ и кроз уједињење жупанија, како би се њихов број смањио на три до четири. Ипак та изјава прошла је прилично незапажено у сарајевским (бошњачким) медијима, јер то представља тотални заокрет у досадашњој бошњачкој националној политици. Посебно је интересантно како је Изетбеговић завршио своје излагање у Бриселу: „Нитко ништа и никоме неће моћи наметнути у БиХ и све што се буде догађало морат ће бити плод интереса и договора три конститутивна народа, али и међународне заједнице која себи не може допустити понављање ратних разарања на тлу Еуропе“. Затим је додао: „Важно је препознати стварне интересе и раздвојити их од укоријењених националних заблуда.“ Дакле по први пут лидер најбројнијег (али не и већинског) народа у БиХ не говори о наметању своје воље другим конститутивним народима у БиХ.

Написано: Милош Здравкович

Где је Европа скренула са свог цивилизацијског пута? Чини се да ова криза, која обухвата економску, културолошку и мигрантску димензију, тешко да ће ускоро бити превазиђена

Данашња криза у басену Медитерана свакако има више узрока и није је једноставно решити. Она се непосредно манифестује као криза избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку, али као и економске миграције. Колико год ова ситуација деловала ново, када се боље погледа у прошлост, очито је да је то један поновљени сценарио.

На жалост, савремена Европа је дубоко подељена на оне који избеглице из ратом разорених подручја на Блиском истоку и северне Африке прихватају раширених руку и оних који се жустро противе отварању граница и примању ових људи. Стиче се утисак да се о судбини Медитерана и самим тим Европе не одлучује у Европи!

На источној обали Медитерана, одакле је потекла наша (евро-медитеранска или „западна“) цивилизација, данас бесни брутални рат. У њему земље региона као што су Сирија, Либан, Израел и Турска, уз утицај разних спољних фактора и играча, улажу велике напоре, ако не да униште, онда бар да задрже такозвану „Исламску државу“ изван својих граница.

Написано: Милош Здравкович

Шта спречава Русију и Запад да створе бољи свет?

Да ли ће лидери Русије, САД и Европе имати довољно мудрости и постати свесни чињенице да заштита данас није потребна парцијалним интересима појединих земаља, народа и политичких елита, него интересима целокупне цивилизације, којој сви они засада још увек припадају.

Терористички напади у Паризу потресли су свет и запрепастили светске лидере. Да би се поразила „Исламска држава“ потребно је учинити први корак, да Запад и Русија нађу најмањи заједнички интерес, али се може испоставити да то није нимало лак задатак.