Tag Archives: Vladislav Sotirovic

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

We have to keep in mind that a term and notion of security usually implies a kind of sense of protection and safety from different possible harms coming from „outside“. Therefore, it can be generally acceptable and understandable that the states want to protect their own territories by expanding great resources in making their territorial safe. Security topics are of very different kinds, ranging from the causes of conflict between states to deterioration in the global climate or women’s rights in global politics.

Dr. Vladislav B. Sotirovic

The Doctrine (1823)

The doctrine was presented by the 5-th U.S. President James Monroe (1817−1825) in 1823 as an official warning to (West) European powers that any European policy of imperialistic expansionism on the ground of the Americas (North, Central, and South or Anglo-Francophone and Latin, i.e., Spanish & Portuguese) was going to be taken into account by Washington as a threat to the U.S. national interests. In fact, the doctrine proclaimed the Americas as the sole business of the U.S. without any involvement or/and interruption from the outside world. In other words, James Monroe proclaimed the exclusive U.S. economic, financial, and geopolitical rights to deal (exploit) with the Americas (including Canada as well). The doctrine was later extended with practical consequences by both 26-th U.S. President Theodore Roosevelt (1901−1909) and 28-th U. S. President Thomas Woodrow Wilson (1913−1921) who used it to formally justify American imperialistic policies in several countries from Latin America from Mexico to Colombia. 

Пишет: доктор Владислав Сотирович

Зашто и када дипломатско посредовање? Теоријски приступ и практична искуства

Из теорија дипломатије и решавања сукоба познато је да су сукобљене стране у принципу спремне да почну да решавају своје несугласице када су спремне да се одрекну једностраних средстава за постизање решења које је повољно само за њих, а то доказује и случај Нагорно-Карабаха. Интервенција дипломатског посредовања мора бити благовремено темпирана из разлога да би се главне стране сукоба довеле за преговарачки сто, чиме би се политичким лидерима омогућило да пређу са конфронтације на сарадњу како би пребродили своје политичке, националне, стратешке или било које друге разлике и различита гледишта. Теоретски, може се применити тзв. “концепт зрелости” како би се открило зашто се неки споразуми покажу могућим, а други не. Ове одговарајуће тренутке за решавање сукоба могу одредити саме сукобљене стране или их могу утврдити треће стране. Обе врсте мотивације за мирно решење биле су на дневном реду у случају јерменско-азербејџанског сукоба око Нагорно-Карабаха.