Патрик Попель: будущее ОБСЕ под вопросом

Пише: Патрик Попел, Центар за геостратешке студије - Аустрија Европи је можда потребна нова безбедносна архитектура У тренутној кризи око попуњавања управних...

Continue reading

Милан Милакович: НАТО и деньги, которые (ни)являются проблемой

Милан Милакович, Центр социально-политических исследований Республики Сербской Мы являемся свидетелями того, что события на маршруте коллективный Запад – Россия после...

Continue reading

Драгана Трифкович: потенциальная опасность массового применения химического оружия на Украине

Пишет: Драгана Трифкович, генеральный директор Центра геостратегических исследований Химическое оружие в Украине Несколько дней назад появилась информация о том, что украинская...

Continue reading

Rio Tinto-предательство Сербии

Rio Tinto, разведка и добыча лития, предполагаемое принятие новых законов, которые должны разрешить захват частной собственности, и все текущие проблемы, которые поставили Сербию на грань гражданской войны, представляют собой лишь каплю в море проблем, стоящих перед государством. Эта капля угрожает быть той, которая вылила стакан. Этот вопрос намного больше и значительнее, чем может даже предположить средний гражданин.

Это вопрос безопасности, защиты секретных данных, представляющих интерес для Республики Сербия, вопрос, по которому секретные данные были переданы иностранной компании, поэтому, если есть государство, кто-то должен нести ответственность за измену.

Давайте попробуем, интерпретируя правовые нормы, чтобы подтвердить эти трудные слова.

Continue reading

Московская конференция по международной безопасности, одна из важнейших платформ для переговоров по стратегическим вопросам

В целях укрепления сотрудничества Вооруженных сил разных стран и поиска общих путей противодействия возникающим вызовам и угрозам Министерство обороны РФ в девятый раз с 22 по 24 июня традиционно организует Международный форум „Московская конференция по международной безопасности“, который не состоялся в марте 2020 года из-за пандемии COVID-19.

Continue reading

Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“

Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.

На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.

Continue reading

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

Драгана Трифкович за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Continue reading

Формирование армии ЕС, конец НАТО?

Автор: Драгана Трифкович

Инициатива по созданию Сил обороны ЕС была выдвинута не раз, но до сих пор ее реализации не произошло. В 1950-х годах ЕС пытался создать военную структуру через Европейское оборонное сообщество или западноевропейский военный союз, но такой план не удался. Политика безопасности и обороны ЕС стратегически опиралась на НАТО, а формирование новых специальных военных структур рассматривалось как удвоение потенциала и уменьшение роли НАТО. После Второй мировой войны были заложены основы архитектуры безопасности Европы, где НАТО сыграло ключевую роль. Эта роль со временем приобрела значение, параллельно с расширением ЕС увеличились и возможности НАТО. Большинство стран-членов ЕС являются членами и организациями НАТО одновременно, то есть только шесть из двадцати восьми членов ЕС не являются членами НАТО. Когда мы говорим о безопасности ЕС, мы должны иметь в виду, что Америка, как ведущая страна НАТО, играет ключевую роль в европейской безопасности. Именно США были тормозником создания военных структур ЕС, независимых от НАТО, но также и Великобритании.

Continue reading

Нова руска армија

Автор: Драгана Трифкович

 

Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.  

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

Continue reading

Start typing to see posts you are looking for.